РЕАГОВАЊЕ
поводом лажи које је у Скупштини Црне Горе изнио Славен Радуновић и пратеће оркестриране кампање дневне новине ДАН

Потпредсједник Нове српске демократије Славен Радуновић и двојица најодговорнијих уредника дневних новина ДАН покушали су, још једном, на већ виђен стаљинистички начин, да злоупотријебе све оно што крштен и човјек при здравој памети не би никада урадио.
Господин Мишко Јовановић, брат покојног Душка Јовановића, саопштио ми је, током разговора након јучерашње сједнице Скупштине Црне Горе, да су сви моји наводи поводом понашања Младена Милутиновића и Николе Марковића, односно садашње уређивачке екипе дневних новина ДАН – гола истина. Са таквим ставом господина Јовановића желим да упознам јавност Црне Горе, поготово Славена Радуновића који је доказао да, као човјек и политичар, нема скрупула, нити светиње. Такође позивам в.д. главног и одговорног уредника ДАН-а и његовог замјеника да се не крију иза тајкунских пиона из Нове српске демократије који, уз адолесцентску трему, саопштавају конструкције које не приличе нормалним људима.
Данашњи антрфиле на трећој страни ДАН-а у коме се манипулише смрћу Душка Јовановића у дневнополитичке сврхе ,,режирао’’ је Никола Марковић, некадашњи члан Изборног штаба ДПС-а у Никшићу у вријеме када је опозиција једини пут побиједила у том граду на локалним изборима. Зато комунистичке и непоштене игре бивших кадрова ДПС-а, који су најурени из те партије, не могу изненадити опозиционаре, нити било кога ко се залаже за одбрану српских националних интереса у Црној Гори. Ту не помаже ни Јанош Бугајски, у интерпретацији удбашког смећа, познатијег као дневне новине ДАН. На страну честити људи који поштено зарађују кору хљеба у овим новинама, бавећи се новинарским или техничким пословима.
Умјесто што свирају опозициону успаванку, уз гусле јаворове, уредници ДАН-а би требали да се позабаве истраживачким новинарством. Препоручујем им да обрате пажњу на 6.957.50 евра колико Славен Радуновић добија свакога мјесеца од сопствене странке, с којом годинама послује сопственог интереса ради. Што је најчудније, на начин на који то не раде ни Светозар Маровић, нити Мило Ђукановић. Чак ни Лукашенко или неки нови демократа налик њему. Документацију могу добити – од мене.
Потпредсједник Нове српске демократије, усплахирен је. Свјестан је што значи узети на руке 200.000 евра од шефа подгоричког подземља. Паре се најлакше враћају када Србин издајник и плаћеник, какав је Радуновић, умјесто по Милу Ђукановићу ошине по Србима. Тиме је оправдао и последњи цент који му је свечано уручио кум подгоричког мрака. Зато је рачун НСД-а блокиран због 160.000 евра дуга који ће се намирити након што Радуновић и компанија одраде посао затирања Срба у Црној Гори.

Добрило Дедеић, предсједник ССН

РЕАГОВАЊЕ
Добрило Дедеић, предсједник Странке српских народњака
9. март 2010.

Данашњи јавни иступ господина Ратка Кнежевића показује да се у Црној Гори прави нови рачун без крчмара, нова велика превара с декларативним циљем ,,смјене власти“, без било какве користи за српски народ. У вријеме када се позициони и опозициони Црногорци руководе принципом националног интереса, поједини Срби понављају мантру о јединству, из кога, истина, намирују искључиво личне интересе. И док 90% бирачког тијела опозиције чине Срби, лидери некадашњих ,,просрпских“ странака поступају по инпутима утицајних политичких личности које су добар дио своје каријере уложили у разбијање СЦГ.

У ,,наредним фазама евроатлантских интеграција“, односно утапања Црне Горе у НАТО, које предсказује господин Кнежевић, не може учествовати ниједан Србин који држи до личног и националног достојанства. На страну Срби – тајкунски и плаћеници појединих иностраних центара моћи који имају огранке у Подгорици. Ако је ,,међународна обавеза“ нових власти у Црној Гори да ,,правилно усмјерену“ одлуку о признању лажне државе Косово спроводе у пракси и да се придржавају онога што је, по том питању преузео Мило Ђукановић, онда не постоји сврха смјене власти. Лише личних интереса оних који би жељели бити нови Ђукановићи на грбачи српског народа, без промјене нашег статуса у Црној Гори, који је у овом тренутку катастрофалан.

Господин Кнежевић би требао да одговори, кад већ не дозвољава да се дира у ,,свети“ референдум о државно-правном статусу Црне Горе како су то сви избори, прије и послије референдума, покрадени, а сам референдум регуларан. Или вјерује да је ћутање средство српске политичке борбе против последица покраденог референдума. Интересантно би било да се о Кнежевићевом ставу изјасне и господа Срђа Милић, Предраг Поповић и Ранко Кадић који су штампали, са прегршт аргумената ,,Бијелу књигу“ о томе како је организовани криминал разбио СЦГ 21. маја 2006. године. Прије свега, Ратко Кнежевић би требао да пита Андрију Мандића зашто је Црна Гора била мајмунолика творевина 2007. године, а данас је, у ери експлозије организованог криминала на локалном и државном нивоу ,,демократизовано друштво које може бити и боље“.

Нема спора да је организовани криминал институционализован у самом врху државне власти у Црној Гори, те да такву власт треба рушити свим расположивим демократским средствима. Истине ради, метастази организованог криминала у најширим друштвеним оквирима допринијели су и они који су подупирали, на било који начин, Ђукановићев режим, они који су гласали за Устав којим је Ђукановић крунисао све своје политичке ,,побједе“ и они чије се ,,опозиционе“ активности финансирају тајкунским парама из најближег окружења актуелног премијера.

Нажалост, судбина српског народа у Црној Гори скројена је у биртијама, казинима, ноћним клубовима, сједишту АНБ-а, у паралелним центрима политичке моћи и у појединим амбасадама, све уз виски који господин Кнежевић помиње. Уважена господа Кнежевић и Медојевић прећуткују права Срба, а некадашњи српски лидери, некадашњих српских националних странака, који трче за њима, као за сланом руком, постају већи Црногорци и од Мила Ђукановића. И би сви, без изјашњавања о правима Срба, да са 90% српских гласова свргну ДПС и Ђукановића. Да би се Црногорци међусобно обрачунали – српским гласовима!

Дакле, руши се Мило Ђукановић, а чувају се Милове тековине! И, послије Мила – Мило. Само што ће се одазивати на друго име. До последњег Србина. Управо због тога господин Кнежевић у ,,Вијестима“ шаље државотворне поруке, док господин Медојевић преко ,,Дана“, истога јутра, српску сиротињу ,,хвата“ причом о социјалном безнађу и криминалу који има велике очи и уши.

О правима Срба, ни ријечи. По ко зна који пут.

Ваше Екселенције, даме и господо амбасадори,
уважени представници међународних мисија,

организована кампања дневне новине ,,Дан“ против српских народњака траје несмањеним интензитетом од јануара 2009. године. Дневне новине које су, прије тога, понекад и непримјерено пропагирале наше политичке ставове постале су, за неупућене – одједном, једнострани и перфидни бастион борбе против права српског народа и идеологије српских народњака.

Последњи покушај руководства Странке српских народњака да у директној комуникацији са Младеном Милутиновићем, в.д. директором и главним и одговорним уредником ,,Дана“, договоримо елементарну заступљеност у овом гласилу, пропао је средином протекле седмице. Уредник једног озбиљног медија који Вам, посредно, пренесе поруку да ,,ко је год противник Андрије Мандића, или пише против лидера НСД-а, не може добити простор у његовим новинама“, заслужан је за садржај овога писма. То значи да ДПС и СДП, Мило Ђукановић и Ранко Кривокапић, нијесу противници Андрије Мандића и ,,Дана“, јер су заступљени у сваком броју ових новина. Истовремено, то даље значи, логиком ствари, да не постоји јасна диференцијација између власти и макар једног дијела парламентарне опозиције. И, наравно, све ово свједочи о медијском Мраку.

Покушај да уредништво ,,Дана“, блокадом медијског простора, прикрије чињеницу да је Нова српска демократија финансирана од стране разних црногорских Шарића, представља последњу превару коју ће направити ове ,,опозиционе“ новине у Црној Гори. Нико неће сакрити голу истину да се ,,Дан“ Младена Милутиновића ни у чему не разликује од ,,Побједе“ Срђана Кусовца. Те да су лице и наличје медијског Мрака у Црној Гори.

Не може опозиција правити наводне демократске искораке у друштву у коме се политички поступци Мила Ђукановића не разликују од онога што су спремни да направе поједини ,,опозициони“ лидери. Странка српских народњака не препознаје смјену власти у томе што је ,,Дан“ постао ,,Побједа“, или ће ,,Побједа“ бити замијењена ,,Даном“ о нечијем, па макар и државном трошку.

Промијенити премијера зато што је Мило, или зато што је Ђукановић, само зато да би неко наслиједио његове коруптивне и често вансистемске елементе моћи и начин владавине, нема демократску логику. Црној Гори требају промјене да би се декомпоновао цјелокупан државни апарат и да би грађани осјетили слободу. Уколико је крајњи домет неког ,,опозиционара“ или уредника ,,опозиционог“ медија да ућутка оне који другачије мисле, онда треба констатовати да се такви појединци или организоване политичке групе ни у чему не разликују од ДПС-а и Мила Ђукановића.

У потпуности разумијем и негативне аспекте кампање коју ће Странка српских народњака од данас водити против дневне новине ,,Дан“. Ред је, вјерујући у принципе демократије који важе у Вашим државама, да Вам саопштим основни постулат те кампање. Под геслом: ,,Срби, не купујте Дан!“, у већини градова Црне Горе спровешћемо свеобухватну кампању којом ћемо демаскирати медијско кукавичје јаје које нам се данас намеће од стране појединих политичких и безбједоносних структура из Црне Горе и ван њених граница. Кампања против ,,Дана“ чиниће један од значајнијих аспеката предстојеће предизборне кампање ССН-а током које ћемо упознати грађане о томе ко стоји иза ових новина и чијим интересима ,,Дан“ служи. На овакав политички поступак смо приморани!

Ваше евиденције ради, ванпарламентарне странке, са изузетком ССН-а која се налази у апсолутној медијској блокади ,,Дан-а“, имале су, просјечно, 69 изјава у периоду од 29. марта 2009. до 1. марта 2010. године, у овим новинама. Напомињем да у овај пресјек ССН не рачуна једностраничне или интервјуе од више шлајфни, које су лидери појединих ванпарламентарних странака, без више утицаја у бирачком тијелу у односу на снагу ССН-а, дали овим новинама под притиском лидера НСД-а и тајкунског плаћеника Андрије Мандића, који је реални уредник ових новина. Политичар који је финансиран од стране никшићких, подгоричких и будванских добитника транзиције, индивидуа од посебног повјерења двадесетогодишњег шефа формалних и неформалних структура моћи у приватној држави.

Уколико је званична политика Ваших држава у Црној Гори имплементација ефикасног и контролисаног диктаторског или апарата Стаљинових кружока, онда се немојте либити да то признате. Или гласно прећутите. Српски народњаци разумију да Црна Гора нема државни потенцијал који би јој придао на регионалном значају, нити капациетет утемељеног партнера Србије, Европске уније, Русије, Кине или САД-а.

Сви се Ви, у значајној мјери, понашате као савремени одомаћени Черчили, јер разумијете да нећете читав живот провести у Црној Гори, или на Балкану. И када сјутра не будете у Подгорици, нећете понијети наше проблеме, укључујући и дневну новину ,,Дан“ којом ведри и облачи помоћник главног и одговорног уредника, познатији као шеф партијског подмлатка Мила Ђукановића из времена унутрашњих сукоба у ДПС-у и борбе те партије против Савезне Републике Југославије.

Не спадам у људе који ће било када промијенити један једини идеолошки постулат на коме заснивају свој политички рад. Обзиром на ту чињеницу – да ли ће Црном Гором управљати Брано Мићуновић, Мило Ђукановић или они које они плаћају – свеједно ми је!

Да ли ће медијску неслободу креирати Срђан Кусовац или Младен Милутиновић, кад је већ ријеч о неслободи – такође ми је свеједно!

Хоће ли добром дијелу Црне Горе лудило наметати ,,Дан“, ,,Побједа“ деведесетих, или савремена Ђукановићева ,,Побједа“, такође је ствар око које сам равнодушан.

Ако сте, уважена господо, искључиво сурове дипломате који вјерују да Црна Гора има егзотичну природу, али не и право на слободне људе, чак и тада се разумијемо. Чисто да напоменем и због оних, међу Вама, који су директно учествовали у промјенама уређивачке концепције ,,Дана“, што је Ваше интерно право и интерес администрација које представљате. Дајем Вам ријеч да се нећемо уздржати да и о томе јавно проговоримо.

Грађанима Црне Горе је, у најмању руку, доста виртуелене стварности из ,,Дана“. Понављам, перцепција и осјећај одговорности Младена Милутиновића и Срђана Кусовца се не разликују, сем у финесама. Баш као што се поклапају циљеви Душка Марковића и Андрије Мандића, те не може доћи до смјене власти. Зато и протестујем у име оних који су (српска) опозиција од 1990. године и који препознају да више немамо само један ДПС. Суочени смо са једним константно великим ДПС-ом и пар мањих, потпуно блиједих и неинвентивних копија ДПС-а. За ,,размножавање“ система вриједности ДПС-а се, вјерујте, ми који желимо промјену власти, нијесмо борили свих ових година. Него за нешто друго и боље!

С поштовањем,
Добрило Дедеић,
предсједник Странке српских народњака,
Подгорица,
1.март 2010

Достављено:

- Амбасади Србије у Подгорици – Његова Екселенција г-дин Зоран Лутовац, изванредни и опуномоћени амбасадор
- Амбасада РУСКЕ ФЕДЕРАЦИЈЕ у Подгорици – Његова Екселенција г-дин Јаков Федорович Герасимов, изванредни и опуномоћени амбасадор
- Амбасади Кине у Подгорици – Његова Екселенција г-дин Li Manchang, изванредни и опуномоћени амбасадор
- Амбасади САД у Подгорици – Његова Екселенција г-дин Roderick W. Moore, изванредни и опуномоћени амбасадор
- Амбасади Француске у Подгорици – Његова Екселенција г-дин Bernard Garancher, изванредни и опуномоћени амбасадор
- Амбасади Грчке у Подгорици – Његова Екселенција г-дин Georgios Augustis, изванредни и опуномоћени амбасадор
- Амбасади Шпаније у Београду – г-дин Injigo De Palacio Espanja, изванредни и опуномоћени амбасадор
- Амбасади Њемачке у Подгорици – Његова Екселенција г-дин Peter Plate, изванредни и опуномоћени амбасадор
- Амбасади Уједињеног Краљевства у Подгорици – Њ.Е. гђа Catherine Knight-Sands, амбасадор
- Амбасади Италије у Подгорици – Његова Екселенција г-дин Sergio Barbanti, изванредни и опуномоћени амбасадор
- Амбасади Босне и Херцеговине у Подгорици – Његова Екселенција г-дин Branimir Jukić, изванредни и опуномоћени амбасадор
- Амбасади Румуније у Подгорици – Његова Екселенција dr Mihail Florovic, изванредни и опуномоћени амбасадор
- Амбасади Словачке у Београду – Његова Екселенција г-дин Igor Furdik, изванредни и опуномоћени амбасадор
- Амбасади Македоније у Подгорици – Његова Екселенција г-дин Стефан Николовски, изванредни и опуномоћени амбасадор
- Амбасади Аустрије у Подгорици – Његова Екселенција г-дин Martin Pammer, изванредни и опуномоћени амбасадор
- Амбасади Украјине у Подгорици – Њена Екселенција г-ђа Oksana Sljusarenko, изванредни и опуномоћени амбасадор
- Амбасади Мађарске у Подгорици – Његова Екселенција г-дин Zoltán János Somogyi, изванредни и опуномоћени амбасадор
- Амбасади Бугарске у Подгорици – Њена Екселенција г-ђа Maya Nikolaeva Dobreva, изванредни и опуномоћени амбасадор
- Амбасади Пољске у Подгорици – Његова Екселенција г-дин Jaroslaw Lindenberg, отправник послова а.и.
- Амбасади Белгије у Београду – Њена Екселенција г-ђа Denise De Hauwere, изванредни и опуномоћени амбасадор
- Амбасади Словеније у Подгорици – Његова Екселенција г-дин Jernej Videtič, изванредни и опуномоћени амбасадор
- Амбасади Хрватске у Подгорици – Његова Екселенција г-дин Petar Turčinović, изванредни и опуномоћени амбасадор
- Амбасади Турске у Подгорици – Њ.Е. гђа Emine Birgen Kešoulu, амбасадор
- Амбасади Албаније у Подгорици – Његова Екселенција г-дин Tonin Beci, изванредни и опуномоћени амбасадор
- Конзуларној канцеларији Чешке Републике у Подгорици – г-дин Miroslav Kosek, шеф Канцеларије
- Делегацији Европске комисије у Подгорици – Његовa Екселенцијa г-дин Leopold Maurer, амбасадор, шеф Делегације
- Организацији за европску безбједност и сарадњу /OSCE/
- Савјету Европе /CoE/

Отворено писмо Андрије Мандића свим чланицама референдумског Блока за заједничку државу

Респектујући чињеницу да је Блок за заједничку државу Србија и Црна Гора, чак и у недмократским околностима које су пратиле недавни референдумски процес, добио 185.000 гласова, дужност је сваког одговорног политичара да учини све да заштити економске и националне интересе ових одговорних и часних људи.

Референдумска математика је недвосмислено прецизна – Срби у Црној Гори дали су глас за државу Србија и Црна Гора, а грађани других народа су се доминантно опредијелили за другачији пут. То је, по мом мишљењу, чињеница којом рад наших странака у наредном периоду мора бити стратешки руковођен. Нема више времена за неко додатно експериментисање, а немамо ни право да затварамо очи пред вољом народа који тражи заштиту својих погажених економских, политичких и националних права.

Због тога СНС сматра да све чланице референдумског Блока за заједничку државу треба да наставе заједничко дјеловање штитећи интересе највећег заједничког политичког садржаоца – СРПСКОГ НАРОДА у Црној Гори.

Зато је наш заједнички наступ на јесењим парламентарним изборима смислен искључиво кроз форму СРПСКЕ ЛИСТЕ која би представљала јасан демократски одговор јер је и само српско питање у Црној Гори елементарно демократско питање. То је мој предлог, то је обавеза Српске народне странке, а вјерујем и свих других странака са нашег блока. Полазећи од тога да се власт, у нашој кући Црној Гори, потпуно одрекла наше традиције и већ извјесно вријеме спроводи потпуну економску, културну и политичку дискриминацију грађана српске националности дужни смо да у будућој изборној платформи јасно назначимо кога представљамо и за чија права се боримо.

Наш најпречи задатак је борба за равноправан статус дискриминисаних грађана Црне Горе, јер су управо они као Срби лишени права пред Ђукановићевом администрацијом. Ми немамо ни једну културну институцију, немамо образовни систем, електронске или штампане медије који се финансирају из буџета РЦГ, а Српска православна црква је под сталним притиском. Практично, Србима у Црној Гори је ускраћено све, од права на рад, до права на коришћење националних обиљежја. Срби пуне трећину буџета у Црној Гори, а за узврат добијају само увреде и дискриминацију.

Због тога, ми у најкраћем могућем року морамо Србима као државотворном народу у Црној Гори обезбиједити оно што припада по уобичајеним европским стандардима у складу са пописним фактицитетом.

Коначно да би могли приступити формирању било каквог коалиционог савеза морамо се као организације које представљају готово искључиво један народ у Црној Гори претходно јасно одредити према резултатима и карактеру недавно одржаног референдума.

Предсједник СНС Андрија Мандић
4. јун 2006. године

Broj 3

– Калорије и ревитализација
- Како је Горан Даниловић обећао Ранку Кривокапићу да ће бити добар у замјену за Мандићеву јастучницу?
- Ко је Јеврему Брковићу набацао ,,зицере“?

Oпоравак организма мучан је процес. Зато је црвени војвода, након ораха и смокви, морао да се додатно ревитализује. Лаганија, по шавовима, по венама прекројена пилетина, вез вегете, уз напрстак соли, сат након оброка, чували су виталност организма Махатме Мандија.

Док је црвени војвода штрајковао, прије него је прешао на резервну варијанту лажног штрајка, ваљало је обезбиједити елементарне услове за лак сан. Када је, прије уобичајене паузе у функционисању највишег законодавног дома, уочи викенда, Махатма Манди искористио рад у пленуму да умаршира у зграду Скупштине, створени су услови за последњи патриотски блеф, мимо очију јавности, у зидовима који ће годину и по дана крити тајну. ,,Трансформација“ је већ била уговорена, капара у промету, а Горан Даниловић није могао да ишчека да узме паре и за себе и за странку чије име није ни знао.

Црвени војвода био је незадовољан монашким могућностима које је пружала канцеларија посланичког клуба Српске листе. Одлучио је да поради на комфору, не иде му од руке, нити од увјерења, аскетизам. Није одушевљен ентеријерским квалитетима у двособном двадесетоквадратном простору који увијек користи најјача опозициона странка. Би да испружи ноге, да набаци поњаву након што попије ,,Revitu“ или сажваће пилетину. Истовремено, свјестан је што не би. Не би да ,,авета као Шешељ“ током ,,штрајка“ и ,,зна тачно када ће престати“. Закључује да ,,му је мило Косово, али су му дражи бубрези“.

Након два дана штрајка у Скупштини, Red Duke је пожелио да се пресвуче. На улазним вратима Скупштине била је баријера. Свестрана контрола посланичких торби. Што да се ради?

Инфериорни Преварант под контролом Црногорске ДБ више него што је то заиста било реално, утриповао да се ,,осјећа“. Промијенио би одору када би му могло бити. Инсталирани Профитер неће да учествује у таквом подухвату. Љут је и даље што и он не штрајкује. Годило би, била би му задовољена сујета када би се и његов анфас, са лажном диоптријом, протегао на насловној страни ,,Дана“. Нема кад да мисли о Мандићевој ,,пресвлаци“, уосталом ,,њега није ни питао да ли ће штрајковати“.

Остао црвени војвода сам као брабоњак на ћедилу. Цијела СНС зна какав је подвижник. Зове ме у петак поподне и моли да пронађем начин да му унесем неколико кошуља и прибор за хигијену, те да свакога дана посјетим његову породицу уз обавезу да их увјерим да је добро и да зна шта ради. Сваки посланик Српске листе затечен је напрасном Мандићевом пожртвованошћу и миром, којим је одисао вјечити немир и сплеткарош. Познатији је, међу нама, по приземнијим стварима од строгог поста или Небеске Србије.

Зато је око њега најактуелнија атмосфера разлаза. Нико не вјерује да је спреман на жртву. Они који немају став опомињу се његове породице и сугеришу му да мисли и на њих. Инсталирани Профитер тражи прекид штрајка и уздржава се, најблаже речено, од контаката са Мандићевом фамилијом. Разговарам тог поподнева у четири ока са црвеним војводом. Сажалим се. Препознао је да се залетио и остао сам. Назад не може, пуче брука; напријед види да нема куд јер нема подршку окружења. Зови онда Добрила.

Обавим разговоре и пренесем, редом, поруке људима до којих му је било стало. Охрабрим их све, више него што сам и ја вјеровао у неке ствари. У скупштинској торби, са које сам похабао, заједно са Емилом Лабудовићем, режимски грб и заставу, покушам да унесем елементарне ствари које су потребне штрајкачу. Блокада на улазу. Детаљно претресање. Не иде.

Касније ћу унијети само три кошуље тако што ћу их облачити на себе, у општинском одбору СНС-а и тако ушетати, сваки пут, у Скупштину. Остатак би ме, обично, чекао у општинском подгоричком одбору код Радоша Зечевића. Сјетиће се Радош, иако је поприлично забораван, осим за информације које се смишљају на канабеу црвеног војводе коме данас цензус ,,виси“ у ваздуху.

Е, сад, да видимо како да организујемо да нам црвени војвода одспава, с времена на вријеме, да не назебе. Нико да се сјети. Сем њега. Предложиће:
- ,,Неко од нас би требао наговорити Горана Даниловића да оде код Ранка Кривокапића или Милана Радовића и затражи да некако прогледају кроз прсте и дозволе да се унесе нешто на шта могу лећи.“

- ,,Послаћемо секретара или савјетника клуба, то им је некако у опису радних активности…“, узврати насмијешени посланик.

- ,,Ма, не, ову фукару од Горана треба послати. Треба му увалити да нешто ради. Ионако по читав дан опипава људе на терену. Час зове Никшић, час Даниловград, час Пљевља. Па не зна ни како се Пљевља зову, но стално говори Пјевља. Примијетите ли ви то, људи? “, пита тадашњи лидер Срба убарусан кружним остацима посркане кафе.
И, заиста, Мандић који види само крупне ствари, што их уочи и свака баба, понекад разабере и по неку ситницу. Изуо се тако Инсталирани Профитер, има неки дан у ,,Вијестима“, пишући, ето да нешто напише, да га има, након судских процеса по разним основама, предновогодишњих и овогодишњих. Опет је доказао да и Инфериорни Преварант под котролом Црногорске ДБ, осим задатака службе, може још по нешто да примијети и убоде. Увјерисмо се да ништа није случајно, да неко није измислио лопту, те да на два мјеста Пљевља јесу Пјевља.

Успије тако војвода, пође му за руком да запосли чељаде. Савјетник клуба позва кабинет Ранка Кривокапића. Уљудно пита да ли можемо да оправимо Даниловића на разговор. Предсједник Парламента изађе у сусрет несуђеном штрајкачу који таман бијаше завршио разговор са ,,Пјевљима“. Оде Даниловић, па очама. Нема га. Кад стиже, никога не гледа у очи, прича духовима, реферише да мора отићи на још нека мјеста, током наредних сат-два. Чим је Даниловић почео да сарађује и са нама, и са Кривокапићем, и са полицијом, знали смо да ће црвени војвода заноћити на свиленој постељини. То је тврдио и Red Duke.

Запита се неко да Горан не наштети свом угледу молећи за Махатму на адресама које раде директно против опозиције. За пар дана већ лажни штрајкач ће, у повјерењу, онима који су се затекли у канцеларији, а патолошки мрзе Даниловића под утиском прича самог Мандића, казати да његов данашњи замјеник и ,,треба да трчи за њим, те да нема углед, јер је у странку дошао као социјални случај“. Подичио се и како му је помогао, са функције предсједника Извршног одбора, да зубном протетиком и страначким парама поврати блистави и шеретски осмјех.

- ,,Нека нешто и он уради, нека покаже лојалност, да му није било Српске народне странке, не би имао стан у истом улазу са Веселином Вељовићем. И не би ми страначке донације спискао у сензоре и дигитализацију по стану“, осјети се туга у Мандићевом гласу. По општинским одборима већ су били примјетни захтјеви да се одборници и предсједници општинских одбора придруже штрајку Махатме Мандија. Даниловић се дуго опирао предлогу неколико одбора да се пјешачи од Коврена до Немањине обале у Подгорици; и од Созине до мостова на Морачи.

И док је пажња и новинара и посланика била усмјерена на чорбасту и роштиљску понуду у ресторану, нешто прије четири сата поподне, када је тамбурао полусатни Дневник 1 ТВЦГ, уз благу кишу која је ромињала, стигле су три запаковане пошиљке, укнапљене у кофере различитих величина. Собни аранжмани стигли су на исти онај споредни скупштински улаз пред који ће стићи кола Хитне помоћи у ноћи када је црвени војвода одлучио да прекине комедију лажног штрајка и да се хоспитализује у Клиничком центру Црне Горе у рукама др Владимира Добричанина.

Црвени војвода је могао да се раскомоти као Турчин на меком миндеру. Заврши Даниловић, образа ми, улошке под војводиним леђима. Уз вунене чарапе, климу и телевизор, који је знао мрежити, понекад и са лошим сигналом, те црвени војвода је веома често помињао мајку Бориса Тадића у негативном смислу. Заклињао се и да неће никада више са Пецом Поповићем, јер овај није хтио да га обилази, иако је, са бројаницом у руци два пута улазио код лажног штрајкача да тражи потписе за парламентарну и институционалну борбу за Косово и Метохију. Махатма би само констатовао ,,да Пеца шаљу Душко Марковић или Војин Лазаревић да га сломе“. И, Поповић је, заиста био увијек елегантан, угланцан, скоцкан, са јасним захтјевом, не питајући никада за здравље црвеног војводе. Вјероватно је имао информације да се добро држи. Уосталом, пилетина кријепи, орах узбуђује.

Онима, стотинама, који тврде да Даниловић није учињен стар-мали, наведох примјер да постоје изузеци и код ,,морачких ђилкоша“, како га назва једна дама из Демократске српске странке током ратних сукоба на српској десници у Црној Гори. А, био је за Даниловића учињен и предсједник Мандић. Од старта.

Друга половина марта и почетак априла 2001.године били су пресудни за политичку каријеру Андрије Мандића. Заправо, пресудио је један моменат. Дан прије сједнице Главног одбора Српске народне странке, на којој је донесена одлука о коалицији са Социјалистичком народном партијом и Народном странком, Божидар Бојовић скоцкао је посланичку листу у неколико варијанти. У најозбиљнијој себе ставио првог, Ранка Кадића другог, па Вукомана Фемића из Берана. Мјерка Божо шта ко мисли. Инфериорни Преварант под контролом Црногорске ДБ није чак ни био на листи.

Божидар Бојовић га позва на интерни састанак у канцеларији предсједника СНС-а на коју је сунце гријало из правца улаза бр. 57 у ,,Лепој Кати“. Након неких петнаестак минута, зачу се снажан трасак у соби која је служила као сала за конференције за новинаре. Потрчасмо Мијо Букилић, Ћана Јоветић, Ружа Ракочевић и ја да видимо да некоме, случајно, није позлило. Међутим, умјесто очекиваног призора, налетимо на данашњег лажног војводу који штуца и пушта крике који личе на притајени плач. Више кривњава него церекање, услед тужне вијести.

Дрвена врата, офарбана бијелим лаком, рапукла по средини. Жуте дашчице и иверица вире из централног, преплетеног, дијела врата. Црвени војвода, на измаку нерава, оптерећен чињеницом да вјероватно неће бити на посланичкој листи, трупачке је, у знак протеста поводом Бојовићевог предлога, одвалио двоквадратно приручно средство које је раздвајало предсједникову канцеларију од имрповизоване press сале. Запањени гости у централи СНС-а покушали су да наслоне дланове на рамена уплаканог предсједника Извршног одбора. Он је наглим трзајима одгурнуо сваку руку која је нудила утјеху.

Поднио је оставку. Настао је џумбус. Цијело поподне трајала је хајка. Било је и потјере. Идућег дана, на опште изненађење, Божидар Бојовић је, на Главном одбору, предложио нову изборну листу, на којој није био ни он, ни Кадић, нити Фемић. Инфериорни Преварант под контролом Црногорске ДБ био је другопласирани са листе Српске народне странке, иза Новака Радуловића. Трећи је Инсталирани Профитер – Горан Даниловић.

Пуна два мјесеца прије тога трајало је умиљавање, квичање и врћење репом, уз подигнуте немоћне шапе Андрије Мандића и Горана Даниловића пред Божидаром Бојовићем. Ко ће прије до Божа? У фебруару 2001. године у ,,Лиду“, у кафани Пера Ђуришића сједјели смо Андрија Мандић, Драгољуб Букилић, ја и један наш пријатељ, данас покојник. Велики активиста, човјек који је живио за Српску народну странку. Повремено је навраћао, улазио и излазио из кафане Дарко Булатовић који је радио као програмер у СНС-у. Скинуо би лозу ,,с ногу“, па би се вратио да ради око крша. Компјутерског. Повезивао је у ,,компјутерски систем“ педесет компјутера које је црвени војвода прије тога довезао комбијем из Београда и за које је искеширао 10.000 марака страначких пара.

И тај посао бијаше као сваки Мандићев захват у политици: рачунари су подијељени по општинским одборима, сваки одбор је добио компјутер, али ниједан никада није упаљен. Свакоме је фалила по нека ,,даска“ у меморији или у најбољем случају, на десктопу. Трулеж, већ тада превазиђене и избачене ,,јединице“. Продавца је црвени војвода нашао преко београдских ,,Тендер огласа“, иако је свјеже завршио мандат помоћника министра у Савезној Влади. Толико је стекао пријатеља и веза. Мада, није лако ,,запалити“ београдску школу, ,,паљења“ су за регионе! Још му додаш акценат!

Углавном, раскомотили се у ,,Лиду“. Угријао неки ,,Калорифер“, поскидасмо јакне. Мени и Мандићу конобарица донијела лозу која је маглила чаше. Бритак фебруар. Мандић крчи путеве.

Кад Мандић нешто, поготово угријан, треба, тешко крије:

- ,,Буки, је ли истина да су Даниловићи покрали алат Немањићима у Морачи?“

- ,,Нијесам чуо, образа ми. Чуо сам да прича Момир Војводић, или је то неђе написао, не знам тачно. Знам и да Рајко Гарић исто понавља…“, сталожен је Букилић, који нас жалосно гледа, јер се чаше бијаше одрекао, ма да ће година.

- ,,Па, добро, Буки, јесу ли од Мацура, као што се прича, или су Словени?“, пита Инфериорни Преварант док задржава гутљај лозе у устима, језиком је набијајући на шупаљ зуб.

- ,,Знам за причу да их је Богић Морачанин затекао у Морачи. У Ђурђевини чак причају да су они дали ватру Немањићима.“, појашњава Букилић дио народног предања.

- ,,Не може то бити, Буки, они су од Мацура, они су Илири, на силу су примили Православље. Остало их је, до дана данашњег, само неколико породица, што значи да сам ја у праву, а не ти. Неће га, ваљда, Божо на листу.“

- ,,Што је то сада битно? Добро знаш да смо га ја и Ранко Кадић први понудили да дође у странку када је остао без посла у ,,Гласу Црногорца“… Он не би ни дошао никада у странку. Сјећаш се да је дошао на Ранкову ријеч. И добро знаш да је договор да пише понешто у Информативној служби, за плату. Значи, не дира никога, ето му тамо, нек’ ради што год ‘оће. Мени не смета.“, опет је реалан Букилић.

Упаднем и ја у причу да подржим ,,правовјерног“ Букилића и констатујем да се сјећам да се Даниловић шегачио са Српском народном странком и Жељком Никчевићем приликом полемике у ,,Гласу Црногорца“, 1999. године, када је у наслову накитио да нам познаје све чланове. Све у смислу да се сложим са Букилићем да је Даниловић имао, или није тражио странку, а да је ова нашла њега. Он ка њој не би, колико би ли Стево Вучинић у зилоте.

- ,,Ма, добро, то… Али, он је 9.јуна 2000-те са женом и ђететом био на завршном митингу ДПС-а за локалне изборе у Подгорици“, Мандић је као пијавица.

- ,,Одакле ти знаш?“, питамо сви у глас, тада политички и идеолошки напаљени, орни да не опростимо ,,уљезима“ у нашим редовима.

Мандић експлицитно тврди:

- ,,Знам, носио је и заставицу коалиције ,,Да живимо боље“. Носили су и балоне. Људи, није то било про’ свијета, него на Тргу Ивана Милутиновића, у сред Подгорице. Све се зна у Црној Гори. Митинг увече, људи шетају. Пренијели су ми чланови Главног одбора СНС-а. Спрдате ли се Ви ово? Сви знате да је ово истина“, изиритирао се Мандић.

- ,,То су причали ови твоји из Извршног одбора, Андрија. Чуо сам да му је само кћеркица носила заставу. Дијете… Пушти сад то. Нека је био у ДПС-у, нека је био на митингу, шта ћу ја сада. Било их је на хиљаде“, резигнирано ће Букилић.

- ,,А, шта му оно кажу за ђеда? ‘Ајде, отвори се, Буки, нека ти морачка линија“, намигну осталима Мандић, док је тактичан са Букилићем колико и слон са стакларском радњом.

- ,,Ко каже?, Букилић остаје без снаге и врти зенице у круг, негдје ка паучини у угловима кафане. Пун му је кофер свега. Понекад топло погледа и према ,,Калориферу“. Гласна ћутња.

Црвени војвода ће, пар минута потом, испричати сторију какву само Срби о Србима могу накитити. Тешко да је у Кандахару може банализовати, у толикој мјери, крвник за крвника.

Касније ће Јеврем Брковић оплеменити прозу црвеног војводе и питким прознијим моментима препричати Мандића.

Када је у јуну 2001.године Јеврем Брковић почео да удара Горана Даниловића у ,,Црногорском књижевном листу“ по породичној линији, Инфериорни Преварант под контролом Црногорске ДБ није био равнодушан. Смијешио се, ако имам право да протегнем сјећање до Мандићеве прве емоције поводом Брковићеве писаније. У ,,повјерењу“ ће мени и Букилићу, поред шахта и склоништа за водомјер, испред просторија Српске народне странке, саопштити да ,,зна да је Мишко Перовић дао Јеврему Брковићу информације о Горану (Даниловићу)“, те да ,,то треба свуда причати“. На крају је кривудавим прстима поклопио уста, смијући се до избезумљености. Прстима који су…хм.

Такви су прсти Инфериорног Преваранта под контролом Црногорске ДБ. Свуда их има. Недавно су се ти прстићи уплели и у преговоре са једном особом која нема дилему да је, као и њена породица, разорена несташлуком Инсталираног Профитера. Red Duke је постао посредник, ужива у томе, експерт је, напрасан, за психологију и судска поравнања. Препоручено је, након састанака, да се замјеник предсједника повуче из политике, што замјеник зна натукнути другим поводима користећи безболне термине за себе и ,,бригу“ за странку. Имамо кад и о томе.

У наредном наставку:
- Како ,,одрадити“ пјешаке из Бијелог Поља, којима је ,,Образ пречи“ и приморати их да се разиђу испред зграде Скупштине Црне Горе?

Покренута је Петиција за хитни повраћај епископа Артемија у потпуну надлежност. Иницијатор је г. Џим Џатрас. Потписивање петиције се врши на адреси:

http://www.thepetitionsite.com/petition/198479838

Петиција има могућност и додавања личног коментара уз потпис, што су многи већ и учинили. Текст Петиције објављујем и на овом порталу:

АПЕЛ ЗА ВРАЋАЊЕ ЊЕГОВОГ ПРЕОСВЕШТЕНСТВА, ЕПИСКОПА РАШКО-ПРИЗРЕНСКОГ И КОСОВСКО МЕТОХИЈСКОГ, ГОСПОДИНА АРТЕМИЈА НА ЊЕГОВУ ЕПАРХИЈСКУ ДУЖНОСТ
Прва недеља Великог поста, 2010. године

Ми доле потписани обраћамо се Његовој светости Патријарху ИРИНЕЈУ и Светом Архијерејском Синоду Српске Православне Цркве. Уз дужно поштовање изражавамо нашу ужаснутост због неправичног разрешења Његовог преосвештенства, владике АРТЕМИЈА дужности и обавеза управљања Епархијом рашко-призренском и косовско-метохијском, те захтевамо да му се одмах врате сва овлашћења и надлежности које је до сада имао.
Вест о разрешењу владике Артемија је запрепастила и ражалостила не само православне вернике српске националности већ и све пријатеље српског народа и присталице правде. Владика Артемије је познат у свету као право и истинито отелотворење Српске Православне Цркве и српског народа у борби за изналажење мирољубивог и правичног решења за кризу која је почела и пре него што је почела агресија на Србију 1999. године. Од тада па до данашњег дана, владика Артемије, у својој одлучности и скромности , неуморно разговара и са пријатељима и са непријатељима. Преваљује безбројне миље, куцајући на небројена врата како би пренео истинско сведочење о патњи хришћанског српског народа и Цркве у српској покрајини Косову и Метохији.
Било да се налази у Сједињеним Америчким Државама или Европи, у Уједињеним Нацијама или у Русији или се сусретао са владиним званичницима или обичним грађанима, новинарима, академицима, аналитичарима, законодавцима, директорима владиних ресора или агенција, људима свих вера и националности, владика Артемије увек отворено и храбро, али тихо и нежно проноси истину о стравичној и разорној природи политике западних влада према Косово и Метохију. Многи његови саговорници се не слажу са његовим погледима али има велики број оних који га подржавају. Сви, међутим, показују високо поштовање за његову одлучност у трагању за решењем које би довело до истинског мира и разумевања, за његову љубав и бригу за своје мученичко стадо и његову непоколебљиву одбрану православне, хришћанске вере.
Због тога је несхватљиво да се дозволи да се пред очима целог света одиграва тужни спектакл недопустивог и нељудског понижавања владике Артемија . Иде се толико ниско да упадају у његове одаје у манастиру Грачаница под „надзором“ страних трупа у униформама УН – па чак и тзв. „полиције“ сепаратистичке , терористичке, албанско муслиманске администрације! – и стављају га, практично, у кућни притвор. Такво понашење према било којем људском бићу, а камоли Владици и пастиру прогоњеног стада, ужасава људску савест цивилизованог света због циничне небриге, непоштовања законске процедуре и основне пристојности.
Нема сумње због чега је ова акција баш сада предузета. Већ извесно време све су јасније индикације да су западне силе, пре свега Вашингтон, узнемирене у својој жељи да „заврше“ посао на Балкану посебно на Косову и Метохији, одлучиле да уклоне особу која им више од било кога другог, представља несавладиву препреку ка остварењу тог циља. Према поузданим информацијама, прошлог месеца се на састанку у организацији КФОР-а (односно НАТО) на Косову и Метохији, већ разматрало стање у покрајини после уклањања владике Артемија. Иако званична државна политика Србије у одбрани Косова и Метохије није била довољно јака колико је могла и требало да буде, напори сила у покушају да незаконито одвоје покрајину од Србије и озаконе „владу“ криминалне завере Агима Чекуа, Хашима Тачија, Рамуша Харадинаја и њихових следбеника, су уродили далеко слабијим резултатима од очекиваних иако је од бесправног и поништеног програшавања „независности“ фебруара 2008. године протекло две године.
Захваљујући већим делом напорном раду владике Артемија велики број земаља у свету – укључујући Русију, Кину, Индију, Шпанију, Грчку, Словачку, Кипар, Румунију, Бразил, Јужну Африку, Индонезију, Египат, Изараел, Алжир, Аргентину, Мексико, Пакистан, Мароко, Етиопију, Украјину, Венецуелу и многе друге – подржавају Србију у њеном правном и моралном наступу да очува своју независност и територијалну целовитост. Упркос упорним покушајима такозвана мисија ЕУЛЕКС није успела да наметне своје присуство на северу Косова и Метохије нити чак да успостави своју власт у провинцији осим правног оквира који је дефинисан Резолуцијом 1244 Савета безбедности УН.
Није успео ни покушај сепаратистичке власти у Приштини да затвори такозване „паралелне институције“ у покрајини (уствари, законита државна тела Републике Србије) упркос слабе подршке Београда тим институцијама. Констатујемо следеће:
• Владика Артемије се оштро противио посети америчког потпредседника Џозефа Бајдена Пећкој Патријаршији и манастиру Дечани прошле године; Господин Бјаден је један од најоштријих заговорника насиља над Србима на Косову Метохији, у Босни и Херцеговини и у Крајинама. Његово присуство у Пећи и Дечанима је исто толико добродошло и одговарајуће као кад би Осама бин Ладен посетио место где се некада налазио Светски трговински центар;
• У Косовској Митровици је почетком овог месеца одржана ванредна Скупштина, уз благослов владике Артемија, како би се ојачало јединство Срба у покрајини у одбрани њихових правних институција;
• Неиспровоциране претње (невиђене у дипломатској традицији) министара иностраних послова САД, В.Британије, Француске и Италије Вуку Јеремићу да мора да „ублажи“ своју реторику о Косову и Метохији у периоду када се очекује саветодавно мишљење Међународног суда правде; очигледно је да је за Западне силе неприхватљива чак и вербална одбрана територијалне целовитости Србије; и
• Вашингтон је разочаран јер није у стању да ућутка Премијера Републике Српске Милорада Додика који се позива на права Републике која произилазе из Дејтонског споразума.
Укратко, упркос само формалном отпору Београда, програм да се уништи Србија и Српска Црква не иде како је планиран. Због тога је важно да се прво уништи владика Артемије , њихов истакнути и ефикасан глас. То не треба да нас чуди кад се узме у обзир западна политика (према Србији) у последње две деценије. Горе од напада (на Владику) је сазнање да су насиље против владике Артемија починиле особе које је сматрао својим: особе које су то чиниле у име Светог Синода и Српске Православне Цркве.
У овом апелу нећемо да се бавимо детаљима невероватних оптужби против владике Артемија, сем што желимо да кажемо да се ради о старим оптужбама о којима је Свети Синод већ расправљао. Уколико тужитељ поседује неке додатне, релевантне информације нека их објави. Чињеница да то не чине говори много.
Вратимо се нашем питању. Може ли бити ишта страшније него спознање да чим се Његова Светост, Патријарх ПАВЛЕ , вечнаја памјат, уклонио са пута да су непријатељи владике Артемија у Србији – укључујући чак и чланове Светог Синода! – почели да ради у име својих страних газда? Поготово треба истаћи да је владика Артемије изложен нападима , који се граниче са линчом, на чијем се челу налазе одређене владике (њихова имена су добро позната и нећемо их наводити). Они су због својих доктринских програма већ дуго озлојеђени на владику Артемија те верују да им се сада указала прилика да га униште.
Нико, поготово у Србији, не би требало да мисли да је могуће скренути поглед са оног шта се десило владики Артемију, монасима и монахињама који су га бранили, да се претвара као да крајњи резултат тога није елиминација Срба на Косову и Метохији и да помисли да ће одговорни за своју издају бити награђени. Они који су починили нечувено дело против владике Артемија треба да извуку поуку из судбине Биљане Павшић па чак и Слободана Милошевића који су чим су послушно прихватили захтеве Запада престали да им буду корисни и завршили на оптуженичкој клупи.
С тим у вези, као и на основу свега горе наведеног, пружамо пуну подршку владики Артемију и апелујемо код Његове Светости, Патријарха Иринеја и свих чланова Светог Синода, да под хитно предузму директе кораке да се заустави нељудски поступак против владике Артемија као и да се омогући да владика Артемије у потпуности преузме своју епархијску дужност.
Данас се нико не сећа прогонитеља светог Јована Хризостома (Златоустог). Три пута су га слали у свирепо изгнанство. После трећег пута се није вратио жив. Наш захтев је пресудан не толико због владике Артемија, јер је његово завештање безбедно, већ због светог достојанства самог Светог Синода, Српске Православне Цркве и српског народа.

КЛИКНИ:
Broj 03 – za mail2

Изјава
Добрило Дедеић, предсједник Странке српских народњака
16. фебруар 2010

Добар дио некада српских политичара у Црној Гори, данас умивених грађанских весељака, срачунато одрађују посао за ДПС са циљем да српско питање никада не дође на дневни ред. Приде, један дио то ради из незнања или глупости. Решавање било којег актуелног друштвеног питања представља неупоредиво мањи проблем за владајућу коалицију од уклањања системског проблема дискриминације над Србима. Увијек постоји могућност да надлежни министар поднесе оставку, па се тако веома једноставно ријеши било која криминална афера или вишенедјељни штрајк. Продајом државних ресурса компензују се оптужнице пред међународним судовима. Општепознато, стари сценарио.

О томе да је НОВА, која се утопила у Народњачку коалицију, почела да намеће капитулантске ставове лидерима народњачких странака потврђује и изјава Ранка Кадића да не жели да се увлачи у причу о ,,идентитетским питањима која су мање важна“ од онога што је његов и дневнополитички хороскоп НОВЕ. Ваља знати! Ако се томе дода да Кадић, баш као и његови налогодавци из НОВЕ, ћути као заливен у тренутку када Небојша Медојевић упоређује оснивача Републике Српске са једним пљеваљским криминалним босом, комедија је потпуна.

Право је господина Кадића да се обрачуна са организованим криминалом свим инструментима којима располаже. Баш као што су за похвалу бројни опозициони Медојевићеви ставови, изузев понашања током доношења Устава када је организовани криминал однио двотрећинску већину. Није за похвалу ни вријеђање националног лидера којим се поноси сваки Србин у Црној Гори. А Медојевић би, ваљда, са Србима да руши Ђукановића. Или то може без нас?

Право је Народњачке коалиције, у коју се утопила НОВА, да саопштава ставове који су у функцији личних интереса, али не и интереса српског народа. Ствари, ипак, треба називати правим именом. Нема Србина опозиционара коме национално питање није приоритет. Све друго је лаж и лов у мутном.

Да, ми Срби хоћемо и требамо да рушимо криминални режим Мила Ђукановића. Само, тај посао треба радити у српском, а не у туђем интересу. Са нашом рачуницом, а не туђом. Проста математика: хоћемо промјену Устава након рушења власти. Прије тога, споразум са свима који ће са нама рушити Ђукановића да, након одласка ДПС-а, добијамо конститутивност и конкретна нормативна идентитетска решења у Уставу. И споразум о повлачењу одлуке о признању НАТО државе Косово.

Први потписник таквог решења треба да буде Покрет за промјене. Прије тога, господин Мадојевић треба од нас Срба да, без обланди, затражи опрост за учешће у доношењу Устава Црне Горе којим је забетонирана дискриминација. Кад се већ понудио за сезону опроста…

Данашњи партнери, Мандић и Кадић, нека објасне у чему се то положај Срба промијенио у односу на 2006, 2007. или 2008. годину, када су нападали ПзП због приче о дискриминацији и правима Срба. Ко неће да решава српско питање ради за ДПС, таман колико и шеф нарко мафије Дарко Шарић!