Намјера да се у најављени опозициони Савјет за демократизацију истури пројектовани први ешалон лишен превазиђених услуга Срђана Милића, Небојше Медојевића и Андрије Мандића, заслужује пажњу. Прије свега зато што такав процес делегитимише парламентарну опозицију и црпи њено признање да је неспособна. То је крајњи доказ да је парламентарни систем у црногорској држави атрофирао и изгубио функцију.
Деведесет одсто гласача опозиције су грађани српске националности, па је неопходно да нови лидери саопште план о испуњавању права и задовољењу интереса Срба. Све друго је превара и коришћење социјалног незадовољства Срба за политичке обрачуне унутар црногорског корпуса. Српска листа тражи одговор и на питање колико Срба има у организационом одбору који припрема формирање Савјета за демократизацију.
Једном је, 2006. године, Небојша Медојевић казао да га не интересују идентитетска питања, па је практично трајно ,,ријешио” српско питање Уставом из 2007. године. Из тог разлога, СЛ жели да се, по принципу чистих рачуна, на вријеме изјасне сви који, поред неспособне парламентарне опозиције, изводе народ на улицу и формирају организације са конкретним циљем, без конкретног програма и ваљаног консензуса у друштву. Било каква политичка акција која за последицу нема задовољење српских интереса, нас не занима. Ако смо народ без статуса у црногорској држави, и ако је пројекција практично свих актера политичке и друштвене сцене да тако остане и убудуће, онда је, што се нас тиче, потпуно свеједно ко је власт.
Ваљда су нови лидери опозиције свјесни своје одговорности јер им је, између осталих, и Срђан Милић дао зелено свијетло да руководе црногорским грађанским фронтом који је антипод властима. Цијела ситуација добија на значају ако се има у виду да је Милић њих послушао за исту ствар за коју се дуго опирао лидеру Покрета за промјене и Нове српске демократије Небојши Медојевићу.
Као антирежимска странка која је настала отпором разбијању Српске народне странке и некадашње Српске листе од стране Мила Ђукановића и његових тајкуна и мафије, сугерисаћемо Србима да заузму став о покрету кога предводе господа из неформалног Савјета за демократизацију. До тада, сматрамо важним то што имају одријешене руке од, у простору и времену изгубљене парламентарне опозиције, да учине све што СНП, ПзП и трансформерси не успијевају.

Добрило Дедеић, предсједник Српске листе
Подгорица, уторак, 31. јануар 2012

19. januar 2012.
Politika, Dnevne novine
Mandić kupio gliser
Dnevne novine, 19. januar 2012. Politika (strane: 1, 3)
Mandić kupio gliser

Komisija za sprečavanje sukoba interesa objavila imovinski karton lidera Nove srpske demokratije

LIDER Nove srpske demokratije (Nova) Andrija Mandić je u 2011. godini imao za 47 eura veću platu nego u 2010, a u godini za nama kupio je gliser Glastron 175 proizveden 2004. zbog kojeg se i kreditno zadužio.

On će, kako piše u njegovom imovinskom kartonu koji je objavila Komisija za sprječavanje sukoba interesa, gliser otplaćivati tri godine u mjesečnim ratama od po 166 eura.

Ima i kredit za automobil Citroen C4 koji vozi njegova supruga, pa je za njega dužan da šest godina izdvaja mjesečnu ratu od 260 eura.

Mandić, kako piše u imovinskom kartonu, ima i vespu Pjađo beverli iz 2005. godine. Dodaje se da je on prošle godine primao poslaničku platu od 1.347 eura, dok njegova supruga Sanja u firmi „Merlin Dakar“ mjesečno zarađuje 600 eura.

Za razliku od kartona za 2010, u kartonu za prošlu godinu se ne navodi da Mandić posjeduje zemljište od 600 metara kvadratnih koje je naslijedio, kao ni zemljište i šumu od 74 hektara u blizini Šavnika. Lider Nove je naveo da je vlasnik polovine naslijeđene kuće od 360 kvadratnih metara i polovine pomoćne zgrade od 73 kvadrata u Podgorici, vlasnik četvrtine kuće od 120 kvadrata sa pomoćnim objektom od 100, zemljišta i šume od 10 hektara u Mojkovcu, zatim četvrtine kuće sa pomoćnim objektom u Šavniku od 80, odnosno 120 metara kvadratnih, kao i da posjeduje četvrtinu placa od 300 kvadrata u Dobrim vodama. Mandićeva supruga je vlasnica trećine zemljišta od 1.000 metara kvadratnih u Tološima.
Mr. Ž.

Napomena – preneseni tekst je opremljen slikom koja je odabir vlasnik bloga

18. januar 2012.
Hronika, Dnevne novine

Dedeić nije narušio ugled Vesku Baroviću
Dnevne novine, 18. januar 2012. Hronika (strane: 1, 13)
Dedeić nije narušio ugled Vesku Baroviću

Osnovni sud u Podgorici odbio tužbu poznatog biznismena za povredu časti

POLITIČAR i osnivač Srpske liste Dobrilo Dedeić oslobođen je od optužbi da je svojim ranijim izjavama pred sudom nanio duševne bolove biznismenu Vesku Baroviću za koje je tražio naknadu štete u vrijednosti od 200.000 eura.

Dedeić je, prema sada oborenoj tužbi, kao okrivljeni u postupku pred Osnovnim sudom u Podgorici u septembru prošle godine, izjavio da je „Slaven Radunović na formalnim i neformalnim sastancima govorio da je razbijanje SNS-a (sadašnje Srpske liste) gotova stvar i da su za to preuzete obaveze i više puta saopštio da Andrija Mandić i Goran Danilović nijesu imali petlje da uzmu 200.000 eura od Veselina Barovića, pa je on to morao da uradi i da mu je Radunović priznao kako je u kasnim večernjim satima uzeo novac od Barovića u mraku iza lokala „Maša“. Njegovu izjavu prenijela je dnevna štampa što je po tužbi Barovića, naškodilo njegovoj časti, dostojanstvu i ugledu. U tužbi se navodilo da je ovakva izjava Dedeića uzrokovala „teške posljedice po pitanju njegovih daljih poslovnih rezultata zbog čega je Barovićev punomoćnik zaključio da je Dedeić „akter razbijanja, za novac, političke partije SNS-a (Srpske liste)“.

Sud je zaključio da nije dovoljno da se radi o neistinitim navodima već „da je nužno da su oni prourokovali duševne bolove takvog intenziteta i trajanja koji čini opravdanim dosuđenje novčane naknade, što u konkretnom nije slučaj“.U presudi koju potpisuje sudija Aleksandar Stojanović navodi se da je „novčana naknada nematerijalne štete satisfakcija koja se daje za štetu nastalu na nematerijalnom dobru, ali samo ukoliko to opravdaju intenzitet i dužina trajanja duševnih bolova. Činjenice utvrđene ovim postupkom ukazuju da tužilac nije trpio duševne bolove intenziteta i trajanja koji bi opravdao dosuđenje novčane naknade u konkrentnom slučaju“, stoji u presudi. S.K.

Bio spreman i za zatvor

Dobrilo Dedeić kazao je juče za Dnevne novine da bi bio ravnodušan i da je presuda bila drugačija. „Organi sudske vlasti rade svoj posao. Rekao sam da ću eventualnu kaznu, bez mogućnosti korišćenja prava na žalbu, iskoristiti na način da u zatvoru namirim ‘obaveze“ prema tužiocu i ostatku naručilaca tužbenog zahtjeva, jer sam saopštio da neću da im platim ni centa. Riječ je, u konkretnom slučaju, ne samo o Veselinu Baroviću, nego i o liderima Nove srpske demokratije“, kazao je on.

Kada padne crnogorska tiranija, kako tvrdi, saznaće se ko je bio čiji igrač, ali on od toga neće imati koristi. „Nije meni u konkretnom slučaju kriv ni Vesko Barović, niti DPS, SDP, ili bilo ko drugi. Logistiku za kompletnu igru pripremilo je ranijom tužbom rukovodstvo Nove u dosluhu sa onima koji su Andriji Mandiću pomogli, incidentom u ‘Grandu’ na Cetinju, da bude jači od sadašnjeg pajtaša Nebojše Medojevića, na predsjedničkim izborima 2008. godine. Ko su igrači, vrlo sam oran da se sazna u vremenu pred nama. Mislim da je značajno da kažem da se njima bavi i Mevludin Nuhodžić“, poručio je Dedeić.

На инсистирање читалаца овога блога, љубитеља српских гусала, пристао сам да објавим оно што је народни гуслар Војвода Лазар Новски, који се не стиди војводства, написао током 2008. године. Сочињеније је објављено на порталу Ин4с који је 2008 и 2009. године био услужни сервис оних који су тамбурали полувојводу и Губа од Мораче Доње ударајући им често, испод сваког нивоа, на фамилије и претке. Народни гуслар који ме је замолио да објавим овај материјал каже да су уредници портала отуђили преостала два сочињенија која су писали његове колеге Козаци, па овим путем апелујем на оне у Ин4с-а који су тада нападали породицу Горана Даниловића, а који се никада нијесу смјели потписати испод памфлета, него су као задње вегаре имали псеудониме, да врате народним гусларима преостала два сочињенија која су за паре скинули са портала. Обзиром да се данас не извлаче из пркна онога кога су 2008. године тукли сторијом о ђеду и унуку, а пошто су људи и интелектуалци у дијелу етике таман колико и он, ваљало би да препуште бази оно што је она на јавору скитила. Знају макар четири интернет адресе на које могу да доставе материјале који им не припадају. Напомињем да се људи њиховог карактера у српском језику са свеобухватним терминима зову – плаћеници. Знају зашто…
И, ‘ајде прије него се посветимо гуслама да их подсјетим и како су, иако се данас не ваде из поштенијег и безазленијег дијела мускулатуре Горана Даниловића, отрчали да јаве Срђи Милићу у новембру 2009. године да је Мандов организовао, преко бјелопољске базе, лијепљење ,,патриотских” плаката у Мојковцу којима су се грађани позивали да не изађу на локалне изборе и тиме предају град у руке ДПС-у. Ја свједок. И једни, и други, и трећи, знамо како и зашто.
Чисто се сјетих да се зна да су и Милићу једно вријеме пробали да зачепе дванаестопалачно цријево. Него, чу’ш Милић, зна тај…
Него чујмо браћо, шта нам гусле кажу. Лепршава епика пред Вама зове се

Треће војевање Пентагона на Херцег-Нови у децембру 2008. године;

а србски гуслар вели овако:

Закукала сиња кукавица
из тврдога града Пентагона,
Пентагона усред Подгорице,
што га Стари аеродром зову.
То не била сиња кукавица,
већ то био од Мораче Губо,
сердар Губо из Мораче Доње,
што је био вељи комуниста
за Титовог вакта и земана.
Пишти Губо, Пентагон се тресе,
па дозива Андрију војводу,
војеводу од Шавника града,
из лијепог села Крње Јеле:
,,Брате мили, Андро војевода,
сва се Црна Гора с нама спрда,
и сва Бока и седморо Брда,
и сва стара земља Херцегова,
што немамо у Новоме граду
ниђе никог до једнога ђеда,
у парламент што га постависмо.
Земан дош’о ваља војевати,
тврдог Новог града узимати,
што нам га је на сабљу отео
Нено силни чевски војевода
са својијех пет стотина друга
и још жена бар трипут толико.
Војска нам се доље разбјежала
и немамо него пет-шест друга
што претече послије избора
кад бјежасмо преко Каменара
од силнијех Новљана јунака,
од јунака и од ђевојака.
Него зови твога побратима,
побратима Меда Дукљанина
да подигне доље своју војску
и Србима да удари с леђа;
и другога твога побратима
пашу Деја од Новога града
Што се крсти у обије цркве.
Има Дејо својијех шпијуна
од Бијеле ђе бродове граде,
до хећима из Бање игаљске.
То је Деју јоште преостало
кад је био вељи комуниста.
Ти си Деју тврду вјеру дао
ако нам га Срђа макне с листе,
да ћемо га ми на нашу ставит’,
да остане послије избора
опет паша од Новога града,
да зидамо с братским договором
по Новоме и около њега
виле, куће и бензинске пумпе,
ресторане, хотеле, дућане.”
Проговара Андрија војвода:
,,Брате мили Губо од Мораче,
ја сам звао Меда Дукљанина,
пашу Деја од Новога града,
па ме они ‘вако сјетоваху -
Немој гинут улудо војвода,
код Нена је доље силна војска,
не можемо града повратити,
ни Српскога клуба освојити,
ни на сабљу, нити на изборе,
изгинућеш улудо војвода
и бјежаћеш преко Каменара,
да се опет Црна Гора спрда
с тобом, с Губом и осталом војском.
Града можеш на превару добит’,
не држе ти Новога јунаци,
него жене из Новога града,
што те никад гласат више неће,
јербо си се грдно замјерио,
на Јованку с леђа ударио,
ми ти тврду вјеру задајемо,
кад на жене новске ударимо,
из потаје кад се не надају,
разбио си бирачко тијело
и сву војску Нена војеводе.
Брате мили, пашо од Новога,
ти пошаљи све своје телале
да причају по Новоме граду
да ћемо им жене избацити
из општине и из парламента.”
Посла паша све своје телале
да замуте по Новоме граду.
Дозва паша Томицу ћехају
да напише одма’ ситну књигу,
да им жене из општине иду.
Кад глас дође Ани начелници
да ће на њу сила ударити
Пентагона усред Подгорице
и од Деја паше улизице
и проклетог Меда дукљанина,
из игаљске бање два хећима
и сва друга пестокупљевина.
Кличе Ана посестриму вилу
и Јованку нашу посланицу
и сву војску Нена војеводе
,,Сестро вило с Орјена планине
и Јованка сестро из скупштине,
брате Нено војеводо чевски,
ево ћу ви млада погинути,
не од људи него од фукаре.
Но дижите нашу храбру војску
да бранимо тврдог Новог града
к’о некада Лазаре војвода
за турскога вакта и земана.”
Проговара Јоке посланица:
,,Ана сестро из новске општине,
ти се не бој Меда Дукљанина,
нити Деја, паше од Новога,
ни сердара Губа из Мораче,
нити лажног војводе Андрије.
Не диже се на фукару војска,
нити ваде оштри јатагани
на шпијуне и на улизице.
Једна штикла за сву четворицу,
од оружја не треба нам више,
него спреми раше и котуле
да војводу Андра ођенемо
и сердара Губа из Мораче,
ако дођу тврдом Новом граду
црвене им кравате скинемо,
на магарад да их привежемо,
до цатаре тако доведемо.
Ако им је мало досад било,
нека знаду што их јоште чека,
ако им је мало што добише,
нека руше тврдог Новог града,
у парламент како и приличи,
са проклетим Медом Дукљанином,
хећимима из бање игаљске
и свом другом пестокупљевином,
Ако смију Новога рушити,
опет ћемо сестро на изборе,
проклетога Меда Дукљанина
спустићемо мање од цензуса,
а Пентагон само сањат’ може
одборничко мјесто у Скупштину.
Не треба нам наша силна војска,
за фукару доста смо нас двије,
да о црном јаду забавимо
и проклетог Меда Дукљанина,
и лажнога Андрију војводу,
и њихову пестокупљевину,
од зла оца, а од горе мајке.
Неће добит’ тврдог Новог града
док је ође Новљана јунака,
и јунака, а и ђевојака,
пред којима бјежаше војвода
да га Губо до Тивта не стиже,
у чувеном вакту и земану
када силни војевода Нено
уши њине кроз руке провуче.”

Саопштење Клуба одборника Српске листе – Српске народне странке Херцег-Новог

Српска народна странка и Српска листа у Херцег-Новом нијесу изненађене најновијим потезом интересног савеза ДПС – Нова да договорним гласањем у црногорском парламенту покушају трајно забранити обнову Српске народне странке. Управо ова интересна коалиција је договорно и плански разбила Српску листу и Српску народну странку 2008. године.
Општински одбор СНС Херцег-Нови први се супротставио централизацији СНС, стаљинистичким чисткама у странци и разбијању Српске листе, први се успротивио подршци Андрије Мандића НАТО пакту, први и једини је одбио да сарађује са ДПС-ом на разбијању осталих опозиционих странака, прије свих СНП-а у Херцег-Новом 2008.
ОО СНС није дозволио 2008. године подгоричење Херцег-Новог и инсталирање припремљених кадрова из Подгорице и Никшића у херцегновску локалну управу по жељи блиског рођака Мила Ђукановића. Никада прије и послије тога инсталирана ћелија црногорске политичке полиције у Српској народној странци није наишла на тако снажан и организован отпор који није могла сломити другачије, осим насилним распуштањем општинског одбора и намјештеном сједницом Главног одбора, на који нијесу имали храбрости да позову ни једног члана тог тијела из Херцег-Новог.
Српска народна странка и Српска листа постоје у херцегновском локалном парламенту читаве три године послије разбијања СЛ-а и гашења СНС-а. СНС ће постојати и послије следећих локалних избора у Херцег-Новом, јер дух и идеологија СНС живе и живјеће у народу, без обзира на гласачну машину ДПС – Нова у црногорском парламенту и подршку осталих „опозиционара”.
Од Херцег-Новог 2008. „обрнула су се кола низа страну” онима који су постизборном преваром народа хтјели да промијене резултат локалних избора. Херцег-Нови је остао опозициони град још 4 године захваљујући општинском одбору, одборницима, члановима и гласачима Српске народне странке. Остаће опозициони и послије 2012. године, захваљујући истим људима, истој снази и истој идеји под било којим именом, а Српска народна странка ће бити обновљена под својим именом и својим симболима одлуком Уставног суда Црне Горе или Европског суда за људска права у Стразбуру. ДПС и Нова се за то неће питати.

За Српску народну странку,
Клуб одборника Српске листе у СО ХН

- Мандић и напредњаци уочи локалних избора у ХН, некада и сад
- У Херцег Новом цвјетају мимозе
- Бокешка одисеја
- Приповјетка о томе како је ,,војвода од еурах” добио по носу
-Како је распуштен ОО СНС 2008. године?

Данас полувојвода који ,,не мирише”, можда чак и мрзи Србијанце, лажуња Вучића и Николића. Без обзира што лидери напредњака немају осјећај за некадашњег вођу и српског сужња у Хагу, ‘ајде да човјек разумије њихов поступак. Трансформисали се у Србији, додуше без граница, која је ипак дефинисана као држава српског народа. Није проблем – када си и на својој земљи и у својој држави, трансформације су лагане. Кад тад ће се показати ваљају ли или не, судиће се о њиховим разлозима. Ратосиљани обавезе да, у оквиру јединствене странке, брину о Србима ван Србије, Николић и Вучић гледају Мандова који је на последњим предсједничким изборима подржао Вељу Илића против тадашњег кандидата радикала. Када су завршени предсједнички избори, Николић је у пратњи Вучића и власника београдског дневног листа ,,Правда”, стигао у Подгорицу. Изиритиран Мандићевом подршком Вељи Илићу, могуће не знајући да се полувојвода огребао и за мало пара од Нове Србије, Вучић у разговору са радикалима из БЈРЦГ одбија да се сретне са Мандићем јер је тада фришки полувојвода ,,по свему Циганин”. Мандић се, на крају, сусрео са Николићем, а Вучић је имао ,,приватне обавезе” у Подгорици.
Полупијани је, као Србин са простора гдје се стално лажуња да су домаћи Срби ,,со соли српске”, сазнавши за Вучићев став, био изиритиран што га ,,неко из Србије незива Циганином”. Онда је опет поновио да је ,,добро што смо се одвојили од Србијанаца који су лош народ и циганија”.
О томе како је Даниловић 2001. године, током изборне кампање слао фотографе ,,Гласа Црногорца” да сликају Вучићев Мерцедес D сиве боје у који се ,,присипа гориво на полицијској пумпи у Загоричу” такође нећу трошити ријечи. Свједочанство су насловна и двије напумпане унутрашње стране тадашњег гласила коалиције ,,Заједно за Југославију”. Не заборавимо да је Даниловић, по задатку, као и СНС-а, у досије натакарио и успјешно одрађен подухват гашења ,,Гласа Црногорца”.
Тек толико да се подсјетимо да Мандић мрзи Србијанце осим када му натанкају корито.
Него бих о нечему другом – услиједили су те 2008. године локални избори у Херцег Новом. Ситуација која у много чему личи данашњој.
Полувојвода је Јуда. Не би имао неограничени капацитет сплачине када не би забио нож у леђа крштеном човјеку и то када се смјерно чељаде најмање нада. Просјечно интелигентан и поштен српски плебс вјерује да би га Андрија Мандић могао поштовати макар због тога што је геачки часни узорак стварао полувојводу који је прошао мукотрпан и трњем посут пут од члана Савеза комуниста, Марковићевог Савеза рефорских снага, преко власника ноћног клуба кога је контролисала Државна безбједност и у који је знао да наврати кум Мило Ђукановић, до лажног војводе који сарађује са начелницима Лазом и Брацом. Инпулсивно-компулсивни поремећај код Преваранта под контролом Црногорске ДБ не очитује се као код других књишких примјера. Умјесто да броји бандере или искључује већ искључене рингле, воли да колекционише базу, односно Србе које је покушао да насамари, или што би народ рекао – зајебе.
Херцег Нови је, за оне који ван Црне Горе читају овај блог, приморски град са претежно српском популацијом, смјештен на улазу у Боку, подно планине Орјен. ,,Војвода од еурах” је, и поред тога што се област Боке одликује средоземном климом са сувим прољећем и пријатним амбијентом, услед депресија које га обеуте под притиском опсесивних компулсија, као змај јуришао на српску морску пјену и зидине са циљем да их преда ДПС-у 2008. године што је мало познат ,,детаљ” из животописа сарадника и плаћеника Црногорске неокомунистичке Удбе, накнадно и додатно уцијењеног прије двије године због једног случаја сексуалног насиља. О атаку на Нови постоји и шармантно гусларско штиво с чијим садржајем ћу такође упознати читаоце портала.
Све у свему ,,војвода од еурах” је 2008. године у кампањи за локалне изборе у Херцег Новом, иза леђа Општинског одбора Српске народне странке, промовисао тезу да је важно да Срби у том граду гласају за двојицу Мандића – њега и Дејана из Социјалистичке народне партије. Уз помоћ неких структура из СНП-а које су се тада отргле контроли Срђана Милића, па се шпринтом поново вратиле у партију када су видјеле да је полувојводин ,,Титаник” урнисан нечим јачим од топовског зрна, разрадио је како би обични бирач требао да се понаша – гласао би за Певаранта под контролом Црногорске ДБ на предсједничким државним изборима, док би на локалним подржао Дејана Мандића и СНП, а све поред живе и никад јаче Српске листе. Циљ је зацртан – одстранити из странке оне који су ,,утукли” и СНП и ДПС на државним изборима на подручју Херцег Новог 2006. године.
Радња се дешава у оно перо када је ,,војвода од еурах” побјеснио па је, као и сваки неотесани и сирови ђилкош, почео да се храни у бокешким ресторанима искључиво специјалитетима за које чује први пут тридесетак секунди прије него што наручи тањир са садржајем. Када је пакостио ОО СНС ХН на менију је редовно била риба Шан Пијер коју је подмазивао блитвом резаном на минијатурне комаде. Интересовао се, па је сазнао да се Шан Пијер тако зове из непознатог разлога.
Нико никада и јавно није објавио систем и начин вођења кампање у Херцег Новом, али су сви заинтересовани имали потврде са терена о шаптачким диверзијама, укључујући и Срђана Милића који је знао шта се дешава на српској морској граници. Горан Даниловић, алијас Ненаједени, тих дана покушава, из неутврђених разлога, да се ослободи харамбаше Нена Вујовића коме се није извлачио из задњице па, између осталог, на одборничку Српску листу на силу убацује човјека који није био ни члан странке. Све са циљем да спријече гужву у редовима СНС-а и Српске листе, Ђорђе Ћапин и Ненад Шеровић ,,носе дома” формуларе Даниловићевом фавориту како би, као решење извађено из нафталина, истовремено потписао приступницу СНС-у и сагласност да буде на листи.
Позицију првих десет кандидата за одборнике СЛ одредио је ,,војвода од еурах”, док је Ненаједени инсталирани профитер инсистирао да носилац листе буде Нада Сетенчић, не зато што је поменутој госпођи желио да учини част, него што је хтио да преврне корито након што му се учинило да се најео. Касније ће увидјети да је осјећај препуњеног трбуха био пролазан колико и сваки наредни одбор који је формирао у Херцег Новом.
Онда је почео чувени рад са парама. Ненаједени, који је већ тада био на челу ,,Пентагона” (просторије централе Нове у Подгорици, под тим именом опјеване у јуначкој епској поезији) сматрао је да је далеко боља инвестиција да се паре дају директно на руке једном од активиста паралелног одбора него регуларном одбору Српске народне странке. Без знања ОО СНС и Изборног штаба, новац је ,,повјерен” човјеку ван одбора који је рекао да неће на одборничку листу ,,зато што има досије у суду и полицији” и да ,,неће да прави проблеме ни себи ни странци”. Паре је, у име централе, давао тадашњи полувојводин секундант који га је критиковао због грађанизације странке. Данас је исти грађанин мимо грађана и демократа мимо демократа. У прилогу, можете погледати и спот локалног одбора СНС чије емитовање Ненаједени и Мандов нијесу дозволили на било којој телевизији, укључујући и локалне бокешке медије, иако је Мандов у говору пред Новљанима казао да је ријеч о најбољем пропагандном материјалу у Црној Гори.
Канцеларије СНС-а, тзв. Српског клуба, у сред кампање, односно током дневних сати када се људи гледају у очи, биле су препуне плаћених шпијунчина које је слао Ненаједени. Због тога су се сви из ОО СНС фолирали да ништа не раде и да их избори не интересују. Када би шпијуни пошли да поднесу извјештај Ненаједеном све са преовлађујућом тезом да ,,у Новом нико ништа не ради”, интензивирала би се кампања у ,,трећој смјени”, односно у касним вечерњим и раним јутарњим часовима. Изборе за Српску листу 2008. године одрадили су момци који су лијепили плакате и разносили предизборни материјал онда када би Ненаједени, након вечере са перајама и другим лепршавим органима, спавао. Тако је централа задовољно трљала руке јер је Ненаједени био увјерен да се у Херцег Новом ништа не ради, док је ОО СНС знао да ће како-тако парирати на изборима на којима су се Ненаједени и Мандов трудили да на предсједничким резултат буде што бољи, а за локални парламент што гори.
Херцегновски одбор СНС-а, реагујући на свињарије Ненаједеног и ,,војводе од еурах” минирао је конвенцију гаравог Мандића у дворани ,,Парк”. Окупило се само 40 људи па је традиционални Црногорац морао да слисти још једну порцију Шан Пијера са грилованим тиквицама како би надокнадио губитак есенцијалних аминокиселина. Умало, исте ноћи, није избила туча када је Ненаједени пред људима који живе од мјесечних 150 евра изјавио да пије неко вино од 200 еврића и пости Часне посте ,,на пераја од бијеле ајкуле” за која се није могао сјетити да их је гледао у ,,Опстанку” (Survival).
Када се препао да ће да добије по туру, Ненаједени је, у својству шефа кампање Преваранта под контролом Црногорске ДБ, наредио евакуацију, па је комплетан путујући циркус који је био под његовом контролом, отказао собе у пансиону ,,Арнаут” на Топлој и завршио у Тивту. За вријеме трајања кампање, Ненаједени је успијевао, кад год би утолио глад, да ради на формирању паралелног одбора који је требао да замијени постојећи одмах по завршетку избора. Онда је опет морао да једе. Па опет… На крају је у томе успио, најео се и замијенио одбор, истина мокрих опанака.
Када су пребројани листићи по затварању бирачких мјеста, имало се чиме – СЛ осваја 2.400 гласова, односно 6 одборника. Преко ноћи, послије Мандићеве интервенције у локалној изборној комисији, ,,волшебно” нестаје шести мандат Српске листе, па је и званично потврђено да се задржавамо на пет одборника који се ,,дијеле” тако што Српска народна странка добија четири, а радикали један.
Полувојвода, Ненаједени инсталирани профитер и Милутин – Мићо Ђукановић, иначе близак рођак Мила Ђукановића, наслућују да у Херцег Новом, поред свега, све на страну, може бити и плијена. Зато врше притисак на ОО СНС да ни по коју цијену не иде у договоре и коалицију са СНП-ом ,,зато што ти људи краду”. Тврде и да Срђа Милић ради за Маровића, да је Светов плаћеник, тако да је прича попримила озбиљну контацију иако њену философију не може да схвати нико у ОО СНС. Циљ је заправо био да Мандов, због личног интереса, покуша да се договори са Дејаном Мандићем иза леђа ОО СНС.
Функционери локалног СНС-а били су затечени, али додатно и згранути појавом једног брадатог члана Даниловићевог Извршног одбора кога су због префињених, тиграстих, зјогунастих и атрактивних катунских покрета прозвали Пинк Пантер. Да СНП-овци краду казао је Ненаједени о чему сам скоро добио и тонски запис захваљујући педантним члановима ОО СНС-а који су озбиљно схватали могућности Статута СНС, укључујући и начин на који се може сочинити записник са сједница. Касније ће, током преговора са СНП-ом о формирању постизборне коалиције, раритетни брадоњица са кратком и накостријешеном фризурицом ,,а ла Бенито Мусолини”, и јуначком и истинитом причом каква доликује црногорском превазиђеном чојству, казати:
,,Нови се одржава ка’ српски град, зато што ви Новљани мрзите нас Црногорце, поготово из старе Црне Горе.”
Тако су псеудограђанистичка идеологија, локални манири и црногорски државни патриотизам на велика врата ушетали у СНС. Успут, током те кампање, она лажовчина од ,,војводе од еурах” Црну Гору је помињао по 26 пута током говора, а Србе само једанпут. Бројао је Гојко Раичевић, потпредсједник ИО СНС који се тада залагао да Срби буду мањина у Бившој југословенској републици Црној Гори. Како Гојко броји и упија тезе полупијаног полувојводе можете да погледате на снимку тридесетак центиметара испод овог текста. Гојко је онај са раздељком. Издржите приликом прегледа, одгледајте до краја, дешавају се и драма и романтика. Можда и заплачете. Ако имате слабије срце, не играјте се покретним сликама.
Пар дана прије распуштања општинског одбора Српске народне странке, на сједници тог органа, Полувојвода, Ненаједени инсталирани профитер и близак рођак Мила Ђукановића, уз безбједносну подршку Пинк Пантера, убјеђују Новљане да прихвате полувојводин предлог да не иду у коалицију са СНП-ом. Некако се ипак догурало и до мучног чина гласања. ,,Полувојвода од еурах” је декласиран јер је добио само три гласа од тридесет чланова Општинског одбора. Касније ће се лизати и облизивати са истим Милићем чији је СНП чинио нешто више од обичног крадуцкања.
Милутин – Мићо Ђукановић, иначе близак рођак Мила Ђукановића и Пинк Пантер, човјек са Бенитоовом фризурицом, траже мјеста у локалној управи за кадрове из Будве, Подгорице и Никшића. Новски СНС, без знања централе, пошто ни они нијесу весла сисали, отвара паралелне преговоре са СНП-ом у циљу склапања постизборне коалиције како би се спријечио савез који је блиски рођак Мила Ђукановића намјеравао, уз подршку Ненаједеног, да направи са ДПС-ом.
На преговорима са СНП-ом близак рођак Мила Ђукановића инсистира да у локалну власт уђу ,,врхунски провјерени кадрови који нису из Новога”, али цијело вријеме крије имена. Дејан Мандић му опуштено одговара да би ,,радије домаће људе”, док се преговарачи из новског одбора СНС-а шегаче како је ,,у локалној управи доста Бокеља, па треба повећати број Херцеговаца”.
Преварант под контролом Црногорске ДБ води од 16. маја преговоре са ДПС-ом о томе да се уруши позиција СНП-а у Херцег Новом, али пошто се већ шушка о распуштању Општинског одбора Српске народне странке, локални СНС на челу са Неном Вујовићем потписује коалициони споразум са СНП-ом 19. маја у 11 сати увече. Ко зна да ли је након веселог и лепршавог маја полувојвода успио да извуче топли оброк из Агенције?!
Када се сазнало шта је све намјеравао да уради несташни Мандов присутни одборници и локални одбор СНС-а који је ипак успио да сачува опозициони карактер Херцег Новог, морали су здружено да моле једног касније на кратко полувојводиног одборника, који је пред свима ,,набијао на курац Андрију Мандића”. Страшно! Истог су одборници СНС-а смиривали пред делегацијом СНП-а да опет ,,не набије на курац Андрију” и приликом самог чина потписивања коалиционог споразума. Опет, па опет… Рекох – страшно.
,,Прелазни” Мандићев одборник је са свима из одбора СНС-а потписао анекс споразума, који је додат као гаранција због најављеног распуштања одбора. После му је човјек са капацитетом полувојводе нешто обећао, па је усамљени одборник причао да је био у заблуди док је потписивао споразум.
Слиједи нови талас сиједих у све рјеђој коси полувојводе који је у међувремену престао да зобље Шан Пијер са ситно аранжираном блитвом. Наиме, Главни одбор СНП-а је, у присуству Срђана Милића, верификовао споразум из Херцег Новог, па су престали разлози за Шан Пијер. Полувојвода је одаламљен! Када се, тим поводом, припремала сједница Главног одбора СНС-а, Ненаједени је наредио страначкој администрацији да ,,прескоче” чланове из Херцег Новог како би се лакше ,,најурили из странке” јер је био одлучан да заборави корито.
Коалициона математика ишла је у прилог грађанима Херцег Новог – 12 мандата СНП-а, пет СЛ и један из НС, формирали су већину од 18 одборника. Накнадно, Андрија Мандић покушава да се ушлепа у савез, са циљем да нешто шклапи, макар у некретнинама у договору са градским властима, подржавајући неке спорадичне моменте каква је одлука градоначелника да одбије Демократски центар Боке као логичну и јефтину варијанту за одржавање парламентарне већине. Касније све то неће сметати ,,полувојводи од еурах” да проба да ,,навуче” Демократски центар Боке у Нову српску демократију при чему је од једног старог и искусног вука добио клизећи старт са обије ноге на задњој кривини. Лигаменти полувојводе су и данас ровити јер је на сва звона у јануару 2009. године најавио да је ДЦБ трећи фактор уједињене ,,Наше странке”.

Прилози су на следећим адресама:

http://sns-hn.blip.tv/file/801766/

Наградна питања:
- Да ли Бупкин full face (анфас) може представити просјечно интелигентног човјека?
- Да ли размишља о мотки?

Пјевачицу на страну…

Наставиће се…


ССН је данас у Подгорици формирала Политички савјет. У периоду обнављања Српске народне странке, Политички савјет ССН-а радиће на корекцијама постојећег страначког програма, отклањању свих нејасноћа и пуној профилацији изворних принципа Српске листе. Политички савјет је извршни идеолошки орган орган странке који је одлучио да политичко дјеловање ССН-а и програм обновљене СНС базира на седам принципа:
1) Задовољење свих мањинских права и слобода српског народа са пропорционалном заступљеношћу и образовањем на српском језику као приоритетима;
2) Приватизација, дерегулација тржишта и сјеча црногорског државног апарата;
3) Регионализација и пуна подршка афирмацији свих грађана и нација;
4) Смањење пореза, смањење дискреционих моћи јавне управе и њено свођење на ефикасни и равномјерни сервис свих грађана;
5) Његовање посебних културних и политичких односа са матичном државом Србијом и Републиком Српском;
6) Одбрана српског националног карактера епархија СПЦ који је под ударом црногорске етнократије;
7) Еманципација политичке, друштвене, економске и сваке друге свијести Срба.

Политички савјет ССН-а чине:
Мирослав Влаховић, Подгорица, предсједник;
Проф. Предраг Вукић, Цетиње, потпредсједник;
Игор Јарамаз, Београд, потпредсједник;
Рајо Војиновић, Цетиње;
Веселин Бојовић, Финспонг, Шведска;
Миљан Премовић, Београд;
Добрило Дедеић, Подгорица.

ИНФОРМАТИВНА СЛУЖБА ССН
Подгорица, 17. новембар 2011. године

САОПШТЕЊЕ

Безбједносну процјену о свештенику Српске православне цркве даје Агенција за националну безбједност у којој раде тројица Срба од укупно 450 запослених (0,66%). Велибору Џомићу судили су судови у којима нема Срба.
То је, уједно, слика стања права Срба и односа државе према српској националној заједници у БЈРЦГ. Слику потпуном чине примачи пара из буџета који на основу политичких услуга режиму одржавају привид вишепартијског система и глуме представнике Срба. Они, наравно, ћуте зато што су прирором посла кога не раде, били позвани да бране и одбране Велибора Џомића и хиљаде Срба са сличном судбином.
Остаће забиљежено да се српском народу у НДЦГ ускраћују елементарна права док неки Срби примају плате јер су декор Милу Ђукановићу који шиканира њихове сународнике. ССН не брани и не подржава било којег Србина појединачно, бранимо права Срба опомињући државу да ће, прије свега, морати да поштује могућности српске заједнице сагласно члану 79. Устава.
Сваком Србину који не ужива права подједнаки кривци за такав поредак ствари су режим који не поштује српске интересе и опозиција која брутално лаже да их брани.

ИНФОРМАТИВНА СЛУЖБА ССН