Како је Црногорска АНБ ликвидирала Српску народну странку? (12)

- Понуда Владике СПЦ за прекид штрајка и прелазак на строги пост
- Однос према Патријарху и Божидару Ђелићу
- Како је Филип Вујановић ,,затражио” држављанство Србије?

Преварант под контролом Црногорске ДБ није дозвољавао да било што натруни последњу игру српског патриотског лептира у Црној Гори. Криминалци, које је регрутовала Црногорска АНБ, ни најмање. Уколико се саопште њихова имена, питање је да ли је његов штрајк у првом плану, или се круни темељ на коме почива мафиократски систем у Црној Гори.

Такође, ако је Косово на првом, а његов штрајк на другом мјесту, ефекат последње патриотске игранке, уочи трансформације коју Славен Радуновић и Инсталирани Профитер уговарају на ,,врло важним мјестима”, док црвени војвода штрајкује, је дискутабилан. Ту је, ипак, при руци, јуначки ,,Дан” да индивидуализује жртву за Косово, како ваља и требује. Временом ће успомене постати блиједе пред софистицираним методама политичке борбе какве су брисање страначких сајтова и дјелова или читавих архива дневних новина. Интернет презентације, прије свега, јер нас има који смо сачували понешто у пожутјелој форми јефтиног новинског папира.

Развој догађаја обесмислио је још један, мање значајан аспект Мандићевог штрајковања. Власти у Црној Гори су неумољиве и неће, наравно, повући одлуку о признању лажне државе Косово, чега је он итекако свјестан. Уосталом, на такву су их одлуку навукли исти они који су већ ложили Обаму из Загорича да ликвидира, уз помоћ Црногорске АНБ и тајкуна, Српску народну странку.

Зато је црвени војвода размишљао о алтернативама. Међутим, ништа му се само није могло казати током неколико стартних дана који се броје на прстима једне руке. Ријеч је о првој трећини последње патриотске игранке Преваранта под контролом Црногорске ДБ. Онда је услиједила препорука једног од Епископа Српске Православне Цркве.

Мирјанин који ради при Цркви, дошао, са благословом, и затражио разговор како би ми пренио поруку са важне адресе у хијерархији СПЦ. Дио архијереја анализирали домете и последице Мандићевог штрајка. Под лупу је стављен и дискутабилан хришћански карактер такве одлуке.

Услиједио је и предлог једног од Владика Српске Православне Цркве. Андрија Мандић, са благословом, треба са штрајка глађу током кога је, до тада, користио обичне и витаминске сокове и кафу, да пређе на неко од правила строгог поста. Рецимо, уношење у организам парчета хљеба током дана, уз чајеве. Владика је препоручио и читање Псалтира, што би дало нову димензију Мандићевој ,,посвећености” за Косово и Метохију. Свакако, и частан излаз из ситуације за коју је унапријед знао да неће имати никаквог ефекта на Владину одлуку.

Владичин захтјев имао је и своју специфичну димензију. Црвени војвода је требао да буде примјеран, те да се понаша на идентичан начин као и они који су се, тих дана, широм српских земаља, у храмовима молили за распето Косово и Метохију. Доста њих и за самог црвеног војводу, јер им се чинило да је одлучан да се бори до смрти. Црвени војвода је, реализацијом Владичиног предлога, требао да изађе у сусрет тој популацији. Међутим, ипак је он Red Duke.

Прекид штрајка тиме би добио једини могући смисао – много значајније адресе у српском народу од црвеног војводе помогле би му да, формално лише своје воље, обустави вид борбе који је, сходно својим дотадашњим тврдњама, сам разумно одабрао. Ипак, рола је рола, и Преварант под контролом Црногорске ДБ трудио се да је што дуже игра.

Било ми је одмах јасно, још док сам слушао Владичин предлог, да црвени војвода неће пристати на ову часну понуду. Из више разлога. Преовлађујући је његов негативан или индиферентан однос према мисији Цркве међу Србима.

Сјетио сам се, одмах, нимало њежне полемике када је мене, Новака Радуловића и Будимира Алексића, током расправе о доношењу Устава у Скупштини Црне Горе, убјеђивао да су ,,Црква и дебели попови који не посте” главни кривци за долазак комуниста на власт 1945. године. Према овој шарлатанској и лијевој тези црвеног војводе, комунисти су, прије и током Другог свјетског рата, имали пуно право на отпор старом монархистичком систему и клерикалним елементима. Наиме, Преварант под контролом Црногорске ДБ трудио се, из петних жила, да нас увјери да су попови током поста ,,често буцали сланину”, да је ,,народ знао њихове преваре”, па је приступао комунистима. Гојазност неких од њих, и јуче и данас, узимао је као пресудни доказ који наводно потврђује да су попови главни кривци, прије црвених терориста и лијевих скретања, за пропаст Југославије Карађорђевића.

Углавном, када сам ушао у просторије Посланичког клуба Српске листе и пренио Преваранту под контролом Црногорске ДБ захтјев Владике, он се искрено насмијао, склупчао усне у круг, навукао ципеле и полусагнут констатовао:
- ,,Рекао сам ти одавно за те ствари, само нека они раде свој посао и оставе мене да радим мој. Никаква ми помоћ од њих не треба. Кандило, кандило… нека га не испуштају. И нек подржавају Филипа Вујановића.”

И, заиста, ако је икада и у чему био принципијелан, Преварант под контролом Црногорске ДБ био је и остао у једном. Увијек је тврдио да ,,у Цркву иду само болесни људи, само они којима треба лијечење”. Подучавао је базу да ,,тамо не иду нормални, него искључиво они које уфати прољеће”.

Није спорно да га нико, ко га зна, не може замислити са Псалтиром у рукама, нити од њега очекивати да разумије да се судбине, и људи и народа, сустижу и завршавају у Христу. Још мање да приватно или јавно устукне пред неким или нечим, што је светије од интриге.

Етичко аерозагађење које је српском народу у Црној Гори причинио црвени војвода има своје симпатичне обрисе. Наиме, у времену када се Преварант под контролом Црногорске ДБ и Инсталирани Профитер нијесу могли спуштити на земљу, јер су били побјешњели од славе и пара, почеле су да се дешавају бедастоће својствене rock and roll музичарима којима је мозак утрнуо од дугогодишње конзумације рафинираних дрога. У вријеме пуне снаге Српске листе, имали су утисак да ће све људе лагати сво вријеме, те да ће доста брава вјечито трчати за њиховом блиједо сланом раном. Чак је и плашљиви Даниловић постао склон светогрђу, имитирајући свог идола Red Duke-а, од кога је знао да му се причини реинкарнирани Никола Пашић. Макар на језику.

Док су републички посланици Српске листе и поједини чланови руководства Народне странке разговарали, након лирургије, у манастиру Светог Арханђела Михаила у Прекобрђу, Инсталирани Профитер се мечкољио. Прије него ће се задужбинар обратити народу, Инсталирани Профитер ће усплахирено, у једном тренутку, као да је сјео трупом на врелу ринглу:
- ,,’Ајмо, људи, мичимо се из ове вукојебине…”
Они који су га боље знали, који су пратили његове пубертетске кораке и одрастање, констатовали су:
- ,,Може му бити, најело се”.
Иако је родна Ђурђевина, Инсталираног Профитера, три и по километра ваздушне линије од храма у Прекобрђу, иако је од светиње дијеле само Петрова раван и засеок Раичевине, Инсталирани Профитер се ужелио даха Подгорице у коју је стигао неколико година раније са оглоданом црном јакном од скаја, прошараном супер лијепком на мјесту дртина.

Него – пушти задужбине у односу на ентеријер ,,Fil Roogea”.

Поступци Андрије Мандића, одбојност, перфидија и манипулације у односу на архијереје Српске Православне Цркве сазрешће током штрајка. Узроци и најтеже могуће манипулације Црквом били су, ипак, на дневном реду годину дана раније.

Српска листа кренула у кампању прикупања потписа грађана Црне Горе, Срба. Тражимо измјене Закона о држављанству Србије којима се омогућује Србима који живе изван матице да добију и њено, без одрицања од, рецимо, држављанства Црне Горе.

Најављује се свеобухватна кампања. Почиње прикупљање потписа. Највећи допринос даје бјелопољски општински одбор чијег предсједника Нова Вуковића Преварант под контролом Црногорске ДБ и Инсталирани Профитер засипају похвалама због доприноса за ,,најважнију борбу у историји Српске народне странке”. Обећавају куле и градове, до прве кривине.

И поред свега, и поред парцијалног успјеха још неколико општинских одбора који су ,,сабирали” Србе, акција нумерички крахира. Црвеном војводи се жури. Контактирао је, можда и у тренуцима досаде, одавно, и прије саме акције, релевантне адресе у Србији и ничим изазван тврдио да је направио чудо у Црној Гори, да је све Србе дигао на ноге. Таква му је свака концепција.

Посебно лобира у најважнијој институцији у српском народу и органима власти државе Србије. Српској Православној Цркви и Влади Србије.

Планира да и у једној и другој остави потписе Срба из Црне Горе. Оригинал и копију. Да стави на увид српским духовним и световним властима што се све чини у Српској Спарти, која то више није, под патронатом војводе који то није.

Кад су исцрпљене и последње могућности активнијих чланова СНС-а на терену, Преварант под контролом Црногорске ДБ ангажује ,,ресавску школу”. Почиње трка са временом, акција преписививања из бирачких спискова. Ангажован је свако коме се црвени војвода смио повјерити и тражити да организује злоупотребе идентификационих података из бирачких спискова, широм Црне Горе. Методом случајног узорка, многи ДПС-овци, православног имена и презимена, завршили су у папирима црвеног војводе.

У Подгорици – комика. ,,Ресавска школа” евидентирала је Филипа, Светлану и Дејана Вујановића како су ,,својеручно” подржали акцију да им се, некако, омогући упис у држављанство Србије. За провјерити.

Касније ће Преварант под контролом Црногорске ДБ, на сједници Главног одбора СНС-а, саопштити да је, само у Подгорици, муњевито, за пар дана прикупљено око 23.000 потписа подршке акцији Српске листе.

Црвени војвода даје директиву да се у јавности оперише са 70.000 до 90.000 прикупљених потписа. Кад се отисне пут братске Србије и препозна ,,гранд” популацију, он ће зборити да је прикупљено цијелих 100.000. У Косовској Митровици, приликом представљања свог ,,подвига” у вези ,,толико” прикупљених потписа, саопштиће да му је то била обавеза, јер је лидер Срба у Црној Гори.

Обмањиваће Патријаршију, упокојеног Патријарха Павла, Владу Србије, Божидара Ђелића, још неколико министара и високих страначких функционера, и демократске и националне профилације, ,,подацима” о значају кампање коју је спровео у Црној Гори и ,,акцијама” које слиједе. Видјеће се из прилога како је црвени војвода ,,осмислио” акциони план који је остао мртво слово на папиру.

Послаће лажне потписе у Београд. Претходно ће их, издалека и на гомили, као тегове, показати Божидару Ђелићу у централи Српске народне странке смијешећи се ,,наивности” потпредсједника српске Владе.

Најавиће кампању за добијање српског држављанства за 200.000 Срба из Црне Горе (прилог бр.1). Исто неће добити, захваљујући њему, ни 20 људи! Они који добију постаће спорни у бирачком списку Црне Горе. Окрпучиће и Тадића, и Коштуницу, и Маровића, и Вујановића (који је, захваљујући Мандићу, ,,поднио захтјев” за држављанство Србије), и Ђукановића, све са Небојшом Медојевићем, тада дежурним кривцем и издајником Српства, што се да видјети из прилога број 2. Непријатељи, све голи непријатељи, море! Бре гиди џанум, што би растегао Драган Којић – Кеба. Данас је Преварант под контролом Црногорске ДБ блиједа и незнавена копија господина Медојевића и ПзП-а. Чисто напомене ради.

Истина о коректно прикупљених неколико хиљада потписа и највише четрдесет хиљада лажних (никако 70.000, 90.000 или 100.000), тек ће угледати свијетло дана. Црвени војвода знао је да је људима у Београду досадно да броје податке са бале папира. У Црној Гори је имао механизам да их нико релевантан не провјери.

Аранђеловдан, 2009
Наставиће се…

Прилог број1:
Državljanstvo Srbije tražiće oko 200.000 Srba iz Crne Gore
Autor: Tanjug | 30.09.2007. – 11:05

Lider Srpske liste (SL) Andrija Mandić ocenio je danas da će državljanstvo Srbije naredne godine zatražiti oko 200. 000 građana Crne Gore, koji Srbiju doživljavaju kao svoju zemlju. Mandić je odbacio mogućnost da državljani Crne Gore koji dobiju srpsko državljanstvo izgube crnogorsko, navodeći da su takve priče “prljava kampanja vlasti uperena protiv sopstvenih građana”.

“Anketa SL-a pokazuje da se naredne godine može očekivati da oko 200.000 građana Crne Gore zatraži državljanstvo Srbije”, rekao je Mandić podgoričkim medijima.
On je najavio da će ta opoziciona koalicija od narednog meseca održavati tribine u svim crnogorskim gradovima, na kojima će građanima objašnjavati da niko nema pravo da im oduzme već stečeno državljanstvo i da je to suprotno Ustavu i svim domaćim i međunarodnim pravnim aktima.
Mandić je dodao da su priče o oduzimanju crnogorskog državljanstva “kampanja zastrašivanja, koja pokazuje da u Crnoj Gori postoji nedemokratski režim, spreman da brutalno manipuliše najdelikatnijim osećanjima, slobodom i identitetom svojih građana”.
“Da li neko misli da bi mogao oduzeti državljanstvo stotinama hiljada ljudi koji ovde žive, i to posle referenduma na kome su za nezavisnost javno glasali toliki strani državljani”, upitao je Mandić i poručio da “garantuje da od tog scenarija neće biti ništa”.
On je ocenio da je Srbija, donošenjem Zakona o dodeljivanju državljanstva svim Srbima koji žive van Srbije, sačuvala dostojanstvo i pokazala se kao država koja vodi računa o svom narodu.

Прилог број 2:
ANDRIJA MANDIĆ RAZOČARAN ODNOSOM BEOGRADA

I Koštunica i Tadić nas ignorišu

Podgorica – Lider Srpske LISTE Andrija Mandić požalio se najtiražnijem srpskom tabloidu, “Kuriru”, da predsjednik i premijer Srbije Boris Tadić i Vojislav Koštunica ignorišu Srpsku listu.

“Poslije referenduma, mi smo se, kao Srpska lista, preko peticije obratili Vladi i predsjedniku Srbije. Tu peticiju je potpisalo više od 70.000 ljudi iz svih mjesta Crne Gore, sa zahtjevom da se usvoji novi zakon o državljanstvu Srbije koji bi svim Srbima van matice omogućio dobijanje državljanstva. Šef naše kancelarije u Beogradu je prije šest mjeseci uputio dopis predsjednicima Vlade i Republike s molbom da prime predstavnika SL, koji želi da im uruči te potpise. Nažalost, još nijesmo dobili nikakav odgovor”, rekao je Mandić.

On je kazao da su se “nadali da Srbija neće odbaciti svoje sunarodnike i prema njima zauzeti isti stav kao i prema onima koji su prvenstveno na antisrpskom talasu i uz veliku referendumsku krađu odvojili Crnu Goru od Srbije”.
“Međutim, ko god u Srbiji i dalje vjeruje da su mu crnogorski separatisti Đukanović, Marović, Vujanović ili Medojević bliži od Srba iz Crne Gore, mi ga nećemo ubjeđivati u suprotno”, dodao je Mandić.
On je ocijenio i da Vlada i predsjednik Srbije “kao da ne primjećuju da u Crnoj Gori živi 32 odsto njihovih sunarodnika”. “Očigledno, ne vide probleme koje imaju Srbi u Crnoj Gori. Kao da nas se stide i kao da smo mi manje važni od sunarodnika koji žive u drugim državama. A mi tražimo samo znak pažnje, koji ništa ne košta”, naveo je Mandić.
On je kazao da trenutna parlamentarna većina ne želi da prizna nikakva prava Srbima kao konstitutivnom narodu.
“Recimo, svake večeri imate dva sata na javnom servisu albanskog programa, a nemate ni sekunde srpskog”, naveo je Mandić.
Mandić je rekao da bi prvi korak Srbije trebalo da bude donošenje novog zakona o državljanstvu, koji bi svim Srbima izvan Srbije omogućio pravo na državljanstvo Srbije.
“Ako je Hrvatska svakom Hrvatu koji živi u Crnoj Gori omogućila da dobije hrvatski pasoš, ne vidim zašto bi Srbija bježala od svojih sunarodnika..”, dodao je lider SNS-a.
On je naveo i da bi Srbija trebalo da otvori ambasadu u Crnoj Gori i za ambasadora odredi “ozbiljnog i odgovornog čovjeka”.
“Konačno, treba da čujemo jednom da neko iz Beograda pita vlasti u Crnoj Gori “gospodo, šta radite i kakav je vaš odnos prema Srbima koji žive u vašoj državi”, rekao je Mandić.