Како је Црногорска АНБ ликвидирала Српску народну странку? (13)

- Патријархови ,,позиви”
- ,,Махатма” и реторика Света Маровића
- ,,Добротвори” и њихове паре

Преварант под контролом Црногорске ДБ покушао је штрајком, док је могао издржати, да искористи и промовише своје надрисрпство, као што то знају покварено да учине Срби из Црне Горе. Да се камуфлира на београдским, бањалучким, косовско-митровичким и адресама у дијаспори као реинкарнација витезова који су бранили Србијанце на Мојковцу. Све у вријеме када кум Мило Ђукановић, који разнобојношу политичких потеза и идеолошким поганством подсјећа на краља Николу, помаже Албанцима на Косову и Метохији.

Јужна покрајина Србије као синоним за најснажнију емоцију сваког честитог Србина, поготово динарског типа из Црне Горе. Пала права тема. У збуњеној и неочекиваној атмосфери пред Преварантом под контролом Црногорске ДБ ,,капитулирају” и појединци од којих није очекивао подршку и помоћ. ,,Уздао” се у њихову сујету, зато их је погрешно и процијенио. Они, додуше, знали да црвени војвода јесте много тога, само не испосник. Али, очекивали да ће одржати ријеч, себе ради.

Било како било, атмосфера ,,отопила” неке политичке личности које су имале пик на црвеног војводу, колико и он на њих. Божидар Бојовић послао, након неколико дана од почетка штрајка црвеног војводе, писмо подршке. Пред очима Red Duke-a ваљају се термини од којих му се симултано диже коса на глави. Претходник на мјесту лидера Српске народне странке пореди црвеног војводу са Махатмом Гандијем. Ту су Преваранту под контролом Црногорске ДБ почеле да се пале нове сијалице у глави. Какве сијалице, рефлектори који су га заслијепили! Замисли, слатке муке, личи на Мохандаса Карамчада Гандија, познатијег као Махатма. Упоређен је са ,,великом душом” и инспиратором сатјаграхе, илити ненасилног протеста. Може ли, збиља, црвени војвода личити на вјечиту легенду која се супротставила свакој врсти колонијализма и империјализма? ,,Много мачку говеђа глава”, што би рекао професор Бојовић који је тада занемарио нејаки хабитус Преваранта под контролом Црногорске ДБ, за кога је још 2003. године тврдио да је сарадник републичке тајне службе.

Божидар Бојовић, петог дана штрајка Преваранта под контролом Црногорске ДБ, наводи да Мандићев ,,гандијевски потез улива наду ”, уз жељу да издржи до краја ,,у протесту против признавања Косова”.

- ,,Борба са злом које се одрекло људских и моралних вриједности тражи одважне и храбре личности”, тврди Бојовић и наставља: ,,Знам да нико са сократовском мудрошћу не може пробудити савјест оних који су у одбрани зла спремни на зло. Остаје нада да ће у тој борби твој гандијевски чин којим си доказао да припадаш храбрим и одважним, пробудити савјест оних који у злу нијесу видјели зло. То може да буде искра свјетлости пред којом нестаје мрак на којем опстаје зло.” Преварант под контролом Црногорске ДБ био је у трансу. Бојовић је, наравно, очекивао да ће Мандић издржати. За претпотставити је да му је било неочекивано да ће након 24 сата у болници, на крају баладе, Преварант под контролом Црногорске ДБ одлепршати дома, на ногама лаганим.

Када је Бојовићево писмо скинуто са факса и када је црвени војвода угледао прстима размазани, али весели колорит тог документа, замолио нас да позовемо новинарску екипу ,,Дана” да дође пред Скупштину Црне Горе и преузме писмо. Предао сам га веома коректној новинарки, којој нећу помињати име да јој се то не би узело за зло, која је садржај пласирала на другој страни, тамо поред штрајкачке колумне Махатме Мандија коју, успут буди речено, није ниједном написао формално потписани аутор.

Пет година раније, током неке сличне тамне јесени, Божидар Бојовић добија, из Патријаршије, позивницу за пријем који Српска Православна Црква организује у Београду, у присуству Српске Краљевске породице Карађорђевић. Тадашњем предсједнику СНС-а симболика разговора и сусрета на том нивоу значила је у смислу идеолошке профилације којој је тежио и значаја који је придавао Монархији и традиционализму Српске Цркве.

Када је позив стигао у централу Српске народне странке, примило га је техничко лице. Прослијеђен је Преваранту под контролом Црногорске ДБ који је увелико ратовао са Божидаром Бојовићем. О пошиљци је расправљао још један запослени у централи који ће врло брзо заратити са црвеним војводом.

- ,,Морамо сакрити тај позив. Поцијепај га, не смијемо Божу дати на значају. Немој, молим те, да му то предајеш, пренијеће ,,Дан” и Бећировић садржај и промовисаће га. То нам сада не треба”.

Тако је зборио мали ДПС-ов војвода од кужине. Несуђени позив разбуцан је са два нагла потеза руку техничког лица, по средини истог, тамо гдје је био утиснут грб Српске Православне Цркве. Преварант под контролом Црногорске ДБ био је задовољан.

Када је Божидар Бојовић, након пријема у Београду, видио у ,,Дану” саопштење Народне странке којим је потврђено присуство Драгана Шоћа свечаном чину у главног граду СЦГ, био је избезумљен. Преварант под контролом Црногорске ДБ претрчао је камене кућице и стигао до ,,Маше” у којој се церекао пола сата, имитирајући Бојовићеве гримасе. Црвени војвода је посебно био одушевљен дијелом саопштења НС-а који свједочи да је Шоћ уприличио сусрет са Душаном Батаковићем, иако није наведено гдје и како. Шегачио се, дуго и на тенане, на рачун Божидара Бојовића који је у тим тренуцима држао ,,Дан” у рукама. И туговао.

Па још и ,,црвени” Пеђа Булатовић затекао се, или срачунато био, ма свеједно је, у Београду. Бојовић необавијештен, као Коштуница приликом транспорта Слободана Милошевића до хашке тамнице.

Када чељаде приповиједа о Мандићу, важно је нагласити да би најреалнија прича о њему, без цензуре, са пуном аутентичношћу, представља сторију ,,за не повјеровати” са аспекта посматрача са стране, за обичног читаоца који га зна искључиво са тв екрана када црвени војвода прича о курчатовијуму. Баста му да се бави чудним, безбојним, неистраженим и полулажним рудама. Све што је Новак Килибарда, и све што су комунисти прије њега, урадили српском народу у Црној Гори, обична је ,,кућа хемије” у односу на допринос црвеног војводе разбијању последњих остатака Српства у Црној Гори. Нико тако перфидно, и нико за толике паре, није разарао српске националне интересе у забрану последње комунистичке диктатури у Европи. Тако нагло, заправо наизглед одједном, и тако удбашки свесрдно, може и умије само црвени војвода, сарадник Ђукановићеве Секуритатее и српски издајник.

Него, да појасним логику Преваранта под контролом Црногорске ДБ. Када се, након ,,штрајка” преузео обавезе разбијања Српске народне странке и гашења Српске листе, овако је подучавао:

- ,,Наша будућа политика мора се угледати на Света Маровића. Уопштене и нејасне реченице права су драж. Треба их форсирати. Србовање се више не исплати. Нема више користи од србовања, с Косовом је све отишло. Сада морамо причати причу коју ни сами не разумијемо”, ни свињски грип не би овако стегао човјека и замрзао му памет.

Јучерашњи историјски испразни интервју ,,Вијестима” то најбоље потврђује. Очекује се да црвени војвода почне причати о утицају козметике на дио рецептора у мозгу. Наравно, ако ДПС-ов сектор за рударство и енергетику не почне са откопавањем курчатовијума који се гомила у неслућеним количинама у Маочу.

Па вели:
- ,,Боље радити, него не радити; боље имати паре, него их немати; боље бити уз власт, него бити против ње; боље ићи у интеграције, него не ићи – е, то је наша политика… Замислимо Светозара Маровића што би рекао о одређеној теми и шлајфујмо ту причу”, искрена је са рецептима несазрела копија Шекија Турковића, политичка карикатура барда туге у домаћем народном мелосу.

Како се путује до залудње приче Светозара Маровића? Дионицама, наравно, корак по корак…

Штрајкује Преварант под контролом Црногорске ДБ. Добро би било да што више честитих Срба из Отаџбине, што год под њом подразумијевали, и окружења подржи Махатму Мандија из Црне Горе, у јавности тада препознатог Србина са дна каце. Када ујутро очи отвори интересује се колико србијанска штампа посвећује пажње његовим напорима да се носи са вирусом глади. Реалан је у процјенама да се ,,Вечерње новости”, ,,Политика”, ,,Курир” и ,,Блиц” не претржу да епопејом (пр)оцијене његове склоности ка hard хиндуизму. Опуштен је и у коментарима:
- ,,Какве су сплачине ови Србијанци! Добро је што је Црна Гора, на крају крајева, независна. Овако ћемо некад закачити неко министарство, макар и без портфеља. Да смо остали са њима, никад ми који смо се борили за заједничку државу ништа не бисмо имали. Није Мило будала, знао је што ради.”

Онда анализира некадашње партнере из Г17плус који су га отпедалили када су сконтали експертске капацитете црвеног војводе. Уочили су, у једном тренутку, да уопште не личи на Небојшу Медојевића, иако им се заклињао да му је дублер.

- ,,Говорили су мени ови из Г17плус да хоће амбасаде, министарства и да неће да их дијеле са Црногорцима. Да их не занима Српство у Црној Гори. Ово како прате мој штрајк показује да им није стало до тога да ме испоштују. И ми ћемо од сад другачије. Нећемо ни ми више против Мила, кад га већ у Србији толико воле”, хонорарни војвода је веома осјетљив на дубоко корито, у коме зна и да заглиби.

Тако је данас у живом блату свјестан да је проћердао паре које је добио од Ђукановићевих пословних партнера из Београда и Подгорице за последње изборе. Не само прву рату од 200.000 евра коју је на руке узео Инсталирани Профитер, него и оне које је Преварант под контролом Црногорске ДБ узео – за себе.

Нијесу оправдане ни оне које је сарадник који шета златног ретривера узео у сумрак стидећи се, према сопственом признању, што их је на руке добио од човјека из подземља. Потпредсједник.

Када је добијао једну од задњих транши, Преварант под контролом Црногорске ДБ овако је описао тајкуне који улажу у њега:
- ,,То су, бре, све аветиње, аветиње с парама. Мисле да ће парама које нам дају купити нашу наклоност заувијек. Морамо бити курвини синови. Ако сјутра будемо у власти, а појаве се неки бољи спонзори, нашпицаћемо ове садашње. Ми им нећемо бити гарант да не добију робију, знам ја што њих интересује. А, њихове паре? Те ће нам паре ваљати, не морамо све сипати у политику.”

Данас је црвени војвода у фази када се очекује да га, политички неупотребљивог, тајкуни нашпицају, тачно онако како је он желио њима да да ногу у задњицу у погодном моменту. Зато цвили себе ради и тврди у интервјуу ,,Вијестима” да ће се брзо појавити ,,добротвори” да спашавају опозиционе странке. Знаш ти добро, црвени војводо, од кога се мораш спашавати и шта ти звецка у досијеу АНБ-а. Зато, писни, ако смијеш!

По окончању штрајкачке одисеје, војвода ће, са сарадницима који су обилазили амбасаде и људе са тежином у Црногорској АНБ у вријеме штрајка, имати разговор са крњим руководством ДПС-а када ће добити понуду да, заједно са Покретом за промјене, или без ПзП-а, буде српски недостајући дио ,,европске коалиције”. Истине ради, Медојевић је ‘ладно одбио такав позив, за разлику од црвеног војводе који је био на мукама. Обзиром да је јако бојажљив, Red Duke-у се приказа непријатним да начини такав потез прије избора, па је мислио да ће, са првенством у опозицији, након 29. марта, бити ДПС-ова закрпа, симулирати и ,,дијелити власт”. Укалкулисао је три министарства. За себе, Инсталираног Профитера и онога трећег, за кога каже да му је сав политички таленат то што write, read & speak ,,натуца енглески језик” тврдио је, више пута, Red Duke.

Него, црвени војвода, након дужег лобирања свештених лица из Црне Горе који су симпатисали Српску листу и Српску народну странку, информише васколику јавност да је телефоном разговарао са патријархом Павлом који се интересовао за његово здравље и дао му благослов. У зениту штрајка глађу. Међутим, црвени војвода који редовно током Божићњег или Васкршњег поста дневно скрца по кило свињетине (каже: на уљу), није могао да стане. Не смета му образ, који је пречи.

The Show Must Go On, наставља се данима након тога. Како ко улети у просторије Посланичког клуба Српске листе из преосталих опозиционих посланичких група, он се, запуштене сиједе браде, исповиједа:
- ,,Овако кад се човјек бори за неке праве циљеве, не могу Вам рећи колико значи када Вас стално зове патријарх, када Вам да охрабрење и подршку. Ево, звао ме је прије два сата, поново…”, понављао је Преварант под контролом Црногорске ДБ у недоглед, иако је нас неколико било током претходних пет или шест сати поред њега, без регистровања ,,чињеница” о којима прича. Сви се згледамо, са благим осмјехом и констатујемо, када се нађемо у ходнику:
- ,,Ма, пушти, то је наш добри Андро, знамо га, не може, а да не…”

Када се вратимо унутра, црвени војвода и даље бесједи:
- ,,Човјеку је заиста велико задовољство када га зове патријарх. Људи, то Вам невиђено значи, један сам од ријетких које данас зове патријарх…” Не крије Преварант под контролом Црногорске ДБ никада своје петљавине. Чак се поноси њима. Светиње нема, па се не може ни сичијати.

Када се патријарх недавно упокојио, црвени војвода је направио својеврсну личну рекламу у дневној новини ,,Дан”. Уз изјаву о смрти првог човјека Српске Православне Цркве, Преварант под контролом Црногорске ДБ објавио је и своју приватну слику са патријархом. Претходног дана је уговорио са личним тимом у ,,Дану” јефтино поентирање и на овом догађају. Нема етичких препрека за црвеног војводу. Постоји само трка, додуше налик муви без главе. Зарадити поен у свакој прилици. Бити виђен и примијећен. Пронаћи слику.

Нешто попут сахране Слободана Милошевића. Поћи на сахрану да то региструје ожалошћено Српство у Црној Гори и објави ,,Дан”. Такође, потрудити се да исти чин забиљеже и патриотски кругови у Београду који су активно учестовали у ратним сукобима у бившој СФРЈ. Са друге стране, не дај Боже да га сними РТС који контролишу ДОС-овске групације. Зато се ваља сакрити у ожалошћеној маси када тутње србијанске камере. И испрсит се, уз нимало шармантан порцулански осмјех, када се на видику укажу блицеви дневних новина или теренске телевизијске екипе из Црне Горе.

Ако му се не изађе у сусрет, онда има рецепт који се зове – служба. Па – у смијех. Ко о чему, полиција о послу. Када је Влада Црне Горе признала лажну државу Косово, амбасадор Републике Србије у Подгорици гостовао је на Телевизији Елмаг. Поприлично збуњен и утучен, амбасадор Лутовац изнио је оштре ставове Србије, иако је у руци држао некакву кочницу. Преварант под контролом Црногорске ДБ имао је своје планове, па је амбасадор требао да се приклони његовој вечерњој пројекцији. Црвени војвода не прашта оклијевање које труни или узбуркава воду на његовој воденици.

- ,,Гледасте ли, људи, синоћ амбасадора Србије? Оно је страшно. Консултовао се, прије емисије, са Душком Марковићем и овим структурама у Подгорици. Прича причу која одговара Милу Ђукановићу. Све је ово договорено. Све је договорио, да се не лажемо, Борис Тадић са Милом Ђукановићем”, ,,прозрео” је, тада, црвени војвода разлоге који су Зорана Лутовца учинили дипломатом.

Наставиће се…
У следећем наставку:
Мени Преваранта под контролом Црногорске ДБ током штрајка