На инсистирање читалаца овога блога, љубитеља српских гусала, пристао сам да објавим оно што је народни гуслар Војвода Лазар Новски, који се не стиди војводства, написао током 2008. године. Сочињеније је објављено на порталу Ин4с који је 2008 и 2009. године био услужни сервис оних који су тамбурали полувојводу и Губа од Мораче Доње ударајући им често, испод сваког нивоа, на фамилије и претке. Народни гуслар који ме је замолио да објавим овај материјал каже да су уредници портала отуђили преостала два сочињенија која су писали његове колеге Козаци, па овим путем апелујем на оне у Ин4с-а који су тада нападали породицу Горана Даниловића, а који се никада нијесу смјели потписати испод памфлета, него су као задње вегаре имали псеудониме, да врате народним гусларима преостала два сочињенија која су за паре скинули са портала. Обзиром да се данас не извлаче из пркна онога кога су 2008. године тукли сторијом о ђеду и унуку, а пошто су људи и интелектуалци у дијелу етике таман колико и он, ваљало би да препуште бази оно што је она на јавору скитила. Знају макар четири интернет адресе на које могу да доставе материјале који им не припадају. Напомињем да се људи њиховог карактера у српском језику са свеобухватним терминима зову – плаћеници. Знају зашто…
И, ‘ајде прије него се посветимо гуслама да их подсјетим и како су, иако се данас не ваде из поштенијег и безазленијег дијела мускулатуре Горана Даниловића, отрчали да јаве Срђи Милићу у новембру 2009. године да је Мандов организовао, преко бјелопољске базе, лијепљење ,,патриотских” плаката у Мојковцу којима су се грађани позивали да не изађу на локалне изборе и тиме предају град у руке ДПС-у. Ја свједок. И једни, и други, и трећи, знамо како и зашто.
Чисто се сјетих да се зна да су и Милићу једно вријеме пробали да зачепе дванаестопалачно цријево. Него, чу’ш Милић, зна тај…
Него чујмо браћо, шта нам гусле кажу. Лепршава епика пред Вама зове се
Треће војевање Пентагона на Херцег-Нови у децембру 2008. године;
а србски гуслар вели овако:
Закукала сиња кукавица
из тврдога града Пентагона,
Пентагона усред Подгорице,
што га Стари аеродром зову.
То не била сиња кукавица,
већ то био од Мораче Губо,
сердар Губо из Мораче Доње,
што је био вељи комуниста
за Титовог вакта и земана.
Пишти Губо, Пентагон се тресе,
па дозива Андрију војводу,
војеводу од Шавника града,
из лијепог села Крње Јеле:
,,Брате мили, Андро војевода,
сва се Црна Гора с нама спрда,
и сва Бока и седморо Брда,
и сва стара земља Херцегова,
што немамо у Новоме граду
ниђе никог до једнога ђеда,
у парламент што га постависмо.
Земан дош’о ваља војевати,
тврдог Новог града узимати,
што нам га је на сабљу отео
Нено силни чевски војевода
са својијех пет стотина друга
и још жена бар трипут толико.
Војска нам се доље разбјежала
и немамо него пет-шест друга
што претече послије избора
кад бјежасмо преко Каменара
од силнијех Новљана јунака,
од јунака и од ђевојака.
Него зови твога побратима,
побратима Меда Дукљанина
да подигне доље своју војску
и Србима да удари с леђа;
и другога твога побратима
пашу Деја од Новога града
Што се крсти у обије цркве.
Има Дејо својијех шпијуна
од Бијеле ђе бродове граде,
до хећима из Бање игаљске.
То је Деју јоште преостало
кад је био вељи комуниста.
Ти си Деју тврду вјеру дао
ако нам га Срђа макне с листе,
да ћемо га ми на нашу ставит’,
да остане послије избора
опет паша од Новога града,
да зидамо с братским договором
по Новоме и около њега
виле, куће и бензинске пумпе,
ресторане, хотеле, дућане.”
Проговара Андрија војвода:
,,Брате мили Губо од Мораче,
ја сам звао Меда Дукљанина,
пашу Деја од Новога града,
па ме они ‘вако сјетоваху -
Немој гинут улудо војвода,
код Нена је доље силна војска,
не можемо града повратити,
ни Српскога клуба освојити,
ни на сабљу, нити на изборе,
изгинућеш улудо војвода
и бјежаћеш преко Каменара,
да се опет Црна Гора спрда
с тобом, с Губом и осталом војском.
Града можеш на превару добит’,
не држе ти Новога јунаци,
него жене из Новога града,
што те никад гласат више неће,
јербо си се грдно замјерио,
на Јованку с леђа ударио,
ми ти тврду вјеру задајемо,
кад на жене новске ударимо,
из потаје кад се не надају,
разбио си бирачко тијело
и сву војску Нена војеводе.
Брате мили, пашо од Новога,
ти пошаљи све своје телале
да причају по Новоме граду
да ћемо им жене избацити
из општине и из парламента.”
Посла паша све своје телале
да замуте по Новоме граду.
Дозва паша Томицу ћехају
да напише одма’ ситну књигу,
да им жене из општине иду.
Кад глас дође Ани начелници
да ће на њу сила ударити
Пентагона усред Подгорице
и од Деја паше улизице
и проклетог Меда дукљанина,
из игаљске бање два хећима
и сва друга пестокупљевина.
Кличе Ана посестриму вилу
и Јованку нашу посланицу
и сву војску Нена војеводе
,,Сестро вило с Орјена планине
и Јованка сестро из скупштине,
брате Нено војеводо чевски,
ево ћу ви млада погинути,
не од људи него од фукаре.
Но дижите нашу храбру војску
да бранимо тврдог Новог града
к’о некада Лазаре војвода
за турскога вакта и земана.”
Проговара Јоке посланица:
,,Ана сестро из новске општине,
ти се не бој Меда Дукљанина,
нити Деја, паше од Новога,
ни сердара Губа из Мораче,
нити лажног војводе Андрије.
Не диже се на фукару војска,
нити ваде оштри јатагани
на шпијуне и на улизице.
Једна штикла за сву четворицу,
од оружја не треба нам више,
него спреми раше и котуле
да војводу Андра ођенемо
и сердара Губа из Мораче,
ако дођу тврдом Новом граду
црвене им кравате скинемо,
на магарад да их привежемо,
до цатаре тако доведемо.
Ако им је мало досад било,
нека знаду што их јоште чека,
ако им је мало што добише,
нека руше тврдог Новог града,
у парламент како и приличи,
са проклетим Медом Дукљанином,
хећимима из бање игаљске
и свом другом пестокупљевином,
Ако смију Новога рушити,
опет ћемо сестро на изборе,
проклетога Меда Дукљанина
спустићемо мање од цензуса,
а Пентагон само сањат’ може
одборничко мјесто у Скупштину.
Не треба нам наша силна војска,
за фукару доста смо нас двије,
да о црном јаду забавимо
и проклетог Меда Дукљанина,
и лажнога Андрију војводу,
и њихову пестокупљевину,
од зла оца, а од горе мајке.
Неће добит’ тврдог Новог града
док је ође Новљана јунака,
и јунака, а и ђевојака,
пред којима бјежаше војвода
да га Губо до Тивта не стиже,
у чувеном вакту и земану
када силни војевода Нено
уши њине кроз руке провуче.”
