No comment

...SADA…

Svečana podrška Novoj srpskoj demokratiji (Prevarantu pod kontrolom crnogorske DB i Instaliranom Profiteru) – primjedba D. D.

http://www.vijesti.cg.yu/index.php?id=300738

Zastave
NIŠTA NIJE SLUČAJNO
Napisao: Jevrem Brković

Od svih izbora u postkomunističkoj Crnoj Gori, i onih prije i poslije Referenduma, ovi su izbori najmanje sporni: ne samo zbog briljantnih rezultata koalicije Evropske Crne Gore – Milo Đukanović, već mnogo više zbog ispoljenih demokratskih kapaciteta i, konačno, zbog veoma selektivnog pristupa građana Crne Gore, birača, evropskoj varijanti, koja, ipak, garantuje bolji život, demokratskije odnose, istrajnu zapreku korupciji, kriminalu, narko-mafijaštvu i već ozbiljno uvriježenom tajkunstvu na tipično crnogorski način!
Ohrabruje činjenica, podjednako relevantne i za poziciju i za opoziciju, da su birači na ovim prijevremenim izborima, što ih je opozicija tražila, pokazali priličnu odioznost prema toliko njegovanoj mitomaniji, folklornim prosedeima prošlosti, veoma kritičku svijest prema retoričkoj, učestaloj, nebuloznosti jednog već podosta ubajaćenog, ispraznog istoricizma, onog što dolazi iz naslijeđenih baboloških traktata i riznice crnogorskih davno odživjelih i civilizacijski neprihvatljivih guslarija o tome ko smo i što smo!

Za evropski ugled crnogorske države veoma je bitno da se opoziciona stvarnost do te mjere isprofilirala da u opozicionim klupama Skupštine Crne Gore više neće biti onih anticivilizacijskih parlamentarnih siledžija, koji pred TV kamerama (da bi ih u njihovom zaseoku vidjeli) cijepaju Ustav Crne Gore, ne priznaju državne simbole Države u čijem parlamentu su poslanici, koji u svojim čestim replikama i proceduralnim istupima, izlaganjima i reagovanjima toliko se udaljavaju od povijesne i zakonodavne istine, nipodaštavaju činjenice i nauku, da djeluju tragično obesmišljeni i do te mjere kompromitantni za ideju, stranku ili identitet koji, navodno, reprezentuju!

U predizbornim procesijama, na skupovima i promocijama, pogotovo na TV istupima, zaista se moglo čuti svega i svašta, i to, uglavnom, od onih koji što u omiljenosti kod „nekog svog naroda“ nijesu mogli dogurati ni do jedan posto. Od takvih su dolazile one tipično epske, skaredne i glupave verbalne degutantnosti: crnogorska državna zastava je „krpetina na Ist Riveru“, koju će oni već 30. marta „isfetati u krpe za čišćenje obuče“; državi crnogorski grb je „kokoška“, koju će takođe 30. marta „oprpuljati, očerupati i rastrći“, njihov „beli orao“!
Za takve bastarde crnogorskog srpstva naša državna himna je „pjesma ratnog zločinca“ dr Sekule Drljevića“. Oni, siroti, ne znaju, ili neće da znaju, da je samo jedan katren crnogorske himne poetizovao, kao poslanik u Crnogorskom Kraljevskom parlamentu, dr Sekule Drljević. Totalna je izmišljotina da je dr Sekule Drljević ikada proglašen „ratnim zločincem“, ni on ni Savić Marković Štedimlija, a jesu bili u izvjesnom političkom odnosu s režimom NDH. Dočim, svi oni koji su takvi na svojim skupovima, što su djelovali više kao seoski partijski kružoci, pozdravljali, dičili se njima, proglašavali ih uzorima, počev od Dragoljuba Draže Mihailovića, Pavla Đurišića i Stevana Moljevića, pa do dr Radovana Karadžića, Slobodana Miloševića, Ratka Mladića, Momčila Krajišnika i inih, ili su ozakonjeni ratni zločinci, ili im se već u Hagu sudi za ratne zločine, genocid i zločine protiv čovječnosti!

Jedan se, već toliko dokazani gubitnik, uz to ogavno nedaroviti stihoklepac, psovač i klevetnik, u plaćenom TV nastupu patetično pohvalio da ga je „majka dr Radovana Karadžića usvojila za svoga četvrtog sina!“
U parlamentu više neće biti ni onih koji su za sve svoje poraze, a oni su zaista ljudi poraza, gubitnički i psovački optuživali prvake Nove srpske demokratije. Najviše ih je zaboljelo što njihovo povampirenje četništva (a oni četništvo jednače sa srpstvom i srpstvo sa četništvom) nije bilo objeručke prihvaćeno od stranke Andrije Mandića i Gorana Danilovića, iako je Mandić proglašen četničkim vojvodom od nekakvog samozvanog Đurišićevog vojvode.

Među tri opozicione partije, ušle u parlament s pristojnim brojem poslanika, najprljaviju kampanju vodila je ona partija s najvećim brojem sjedišta u parlamentu, a odmah uz nju je ona s najmanje poslanika među opozicionim partijama, izuzev albanskih, ona je svoje predizborne poraze, raspolućenje i igranje na nekoliko razboja, pokušavala da nadoknadi retorikom od koje bi se zastidjele čak i neke od onih partija ispod jedan posto procenta. Lider najrespektibilnije opozicione partije, očigledno oratorski elementaran i nedarovit, a retorički prilično oskudnog vokabulara, najviše je govorio o poštenju, moralu i čestitosti, o odanosti nekoj njegovoj Crnoj Gori, bez ijedne zastave na njegovim promocijama, zaboravljajući pritom da je baš njegova partija dugo osporavala državu Crnu Goru, bila pokrovitelj zloglasnog Sedmog bataljona. Čudna je umišljenost toga tipično provincijskog oporbenjaka: bori se za crnogorsku državu, za evropsku Crnu Goru, a da njene državne simbole, zastavu pogotovo, nije koristio na svojim promocijama! Nije li, recimo, tim gestom stavljao do znanja gdje je i što je – u suštini!

Na promocijama opozicionih partija, koje su ušle u parlament, nije bilo zastave države Crne Gore za koju se deklarativno zalažu i pred svojim biračima i pred evropskim posmatračima. Ni na promocijama četiri albanske partije, uz mnoštvo zastava države Albanije, Amerike i Evropske unije, nije bilo zastave njihove matične države Crne Gore!
Država Crna Gora bi morala imati zakon o upotrebi i isticanju državnih simbola i državnog znakovlja. Ako takav zakon postoji, onda nešto, ili mnogo što, nije u redu, nije kako jeste u svim državama svijeta, gdje se zakoni zakonski primjenjuju. Izuzev na ambasadama, zastave stranih zemalja, pa ni susjednih, ne bi se mogle isticati, a da se uz njih ne ističe državna zastava Crne Gore! Tako je to u državama koje to jesu i mimo deklarativnog i paraderskog statusa!

************************************************************************

НЕКАДА

(,,Политика”, Београд, 10.октобар 2006)

Андрија Мандић о Јеврему Брковићу и Милу Ђукановићу

Ми, најпре, нисмо национални Црногорци. Двоструки идентитет традиционалних Црногораца након последњег пописа из 2003, дефинитивно се распао. Део грађана Црне Горе изабрао је да напусти своје традиционално српско наслеђе и да следи такозвано дукљанско виђење идентитета. Међутим, нас 32 одсто је одлучило да сачува своје наслеђе и јасну свест о припадништву српском етничком корпусу. Стога смо се изјаснили као Срби. Ми смо Срби, припадници српске нације и не припадамо истој нацији којој припадају господин Брковић или Ђукановић.

********************************************************************

NEKADA

http://www.pobjeda.co.me/citanje.php?datum=2005-08-06&id=67845

(,,Pobjeda”, Politika – Subota, 06. avgust 2005. godine)

SRPSKA NARODNA STRANKA

Čudo da Jevrem Brković nije bio na proslavi „Oluje”

Podgorica, 5. avgusta – Srpska narodna stranka izražava čuđenje zbog činjenice da Jevrem Brković nije bio na proslavi Domovinske vojne u Hrvatskoj. Poznato je da je on sljedbenik ustaških ideologa Sekule Drljevića i Savića Markovića – Štedimlije, kao i da je u Hrvatskoj pisao knjige koje su reprezent ideje o stvarnju crvene Hrvatske. Treba podsjetiti da je njegovu knjigu „Prljavi rat” koja je objavljena u Zagrebu 1992. godine, finansiralo Ministarstvo odbrane Republike Hrvatske. Sve što je u toj knjizi napisano usmjereno je i protiv svih vrijednosti našeg naroda i predstavlja vrijeđanje vjerskih osjećanja. Spomenuti je tada napisao: „Mi smo prvobitno bili katolici. To je poznato. Onda nas je Sava Nemanjić, taj genocidni Sava Nemanjić, jednostavno popravoslavio. Najstravičnijim metodama koji su ikada u tom periodu mogle biti zamišljene”.

Stoga je prosto čudno da ga Ministarstvo odbrane Republike Hrvatske nije pozvalo na proslavu desetogodišnjice zločinačke operacije „Oluja”.

SNS smatra da je Jevrem Brković najveća sramota za one Crnogorce za koje ga još uvijek prihvataju i da bi konačno trebalo da se trgnu i odbace ustaškog ideologa. Ako bi Agencija za nacionalnu bezbjednost trebalo da se bavi nekom ličnošću, onda je to svakako Jevrem Brković, koji ugrožava građanski mir i stabilnost u Crnoj Gori, stoji u saopštenju.

***********************************************************************

…НЕКАДА…

http://fivewpg.com/index1.php?akcija=tema&id=6&sled=60&ind=4

Брковићеве пријетње – испит за надлежне!

Српска народна странка је запрепашћена са коликом дозом негативне енергије је, од стране режима и сепаратистичких медија, коментарисано освештење цркве на Румији. Уједињени у мржњи према православљу и задојени антисрпством, појединци су отишли толико далеко да су прешли границу толеранције. Пријетње које је на рачун СНС изнио Јеврем Брковић, пиперски брицо и самопрокламовани пјесник, прави су испит за надлежне органе и државног тужиоца да ову особу под хитно позову на одговорност. Наиме, ради се о особи која последњих година, тачније откада трчкара око премијера Ђукановића и купи мрвице са његовог стола, у јавност и преко свог расиситичког листа емитује поруке које не приличе цивилизацији. Уколико се под хитно не реагује на језик мржње који је својствен овој особи, пријети опасност да такво обраћање јавности постане правило и негативну атмосферу у Црној Гори доведе до хаоса.

Медији који преносе ставове Јеврема Брковића, када већ то раде, могли би се истраживачки посветити његовим ратнохушкачким изјавама. То би била идеална тема која би показала како се сепаратисти односе према међународној заједници. Тада би дошли до информације како, напримјер, Јеврем Брковић позива на формирање црногорске ЕТЕ, која би се по његовим ријечима обрачунала са свим противницима независне Црне Горе, од Брисела до Београда. Јучерашња пријетња само је једна у низу упућених СНС-у од стране режима и која нас апсолутно не брине. Међутим, забрињава да нико од надлежних органа не жели да провјери које су то паравојне формације које помиње Брковић, и још их уз то назива ,,ловћенске страже”. Претпостављамо да се ради о некој комедијашкој дружини чим јој се на челу налази тај господин, али власт мора реаговати на пријетње и саопштити јавности која су то ,,одјељења и јединице” које Брковић позива на обрачун са СНС.

СНС ће знати да одговори свим пријетњама које стижу на рачун наше странке и српског народа од стране режима. Сазнање да референдума неће бити појединце из власти је толико разљутило да нијесу спремни да контролишу ни себе ни своје изјаве.

***********************************************************************

http://www.pcnen.com/detail.php?module=2&news_id=2715

Posljednji update: 11. Sep 2004, 07:31

Bugajski i Brkovic – “prve violine” privatne drzave

Osim sto crnogorsku javnost povremeno iznenadi stavovima koji se uvijek podudaraju sa zeljama Mila Djukanovica, Janus Bugajski nikada nije napravio neku “strateski” ozbiljnu analizu po pitanju sustine procesa koji se desavaju unutar same SiCG. Zato, kada Bugajski govori da demokrata Keri podrzava “neki oblik nezavisnosti Kosova” i izvlaci zakljucak da ce tako biti i sa Crnom Gorom, u sustini dokazuje da nista nije rekao. Iznio je svoj – licni politicki stav u skladu sa zeljama Mila Djukanovica. Kada Bugajski kaze da su gradjani Kosova za nezavisnost, to znaci da mu se prividjaju gradjani na Kosovu i Metohiji, gdje Albanci traze da preglasaju Srbe i ostale nealbance na teritoriji na kojoj su etnicka vecina. Isto tako, martovske pogrome Albanaca nad Srbima, Bugajski bi hladnokrvno mogao komentarisati na nacin da su “gradjani” vrsili pogrome nad “gradjanima”, zbog ociglednih razlika oko drzavnog statusa te teritorije!?

Upravo zato, kada Bugajski govori o tome da ce SAD postovati volju vecine gradjana Crne Gore po pitanju njenog drzavnog statusa – opet mu se prividjaju gradjani. Nedavno je jedan dukljanski “mini-strateg” i analiticar precizno ustvrdio: “Do nezavisne Crne Gore moze se jedino ukoliko taj projekat podrze manjine”. U toj, samo jednoj recenici, je skoro sve receno. To znaci da projekat nezavisne Crne Gore apsolutno nema prodju (niti je ikada imao) kod drzavotvornih Srba i Crnogoraca u Crnoj Gori, a kojih ima oko 470 000 stanovnika. I drugo, da 15% od tih 470 000, ili 11% od ukupnog broja gradjana Crne Gore, koliko ima Crnogoraca koji govore crnogorskim jezikom, trebaju da se objedine sa nacionalnim manjinama, da bi preglasali narod kojem pripadaju na – cisto nacionalnoj osnovi, jer tu ocigledno – gradjanske osnove uopste nema. Upravo je to razlog i agresivne retorike danasnje crnogorske vlasti, koja kroz huskanje nacionalnih manjina na 400 000 Srba i Crnogoraca koji govore srpskim jezikom, pokusava da zbije redove sa nacionalnim manjinama – da bi se preglasao drzavotvorni narod Crne Gore.

Zbog svega toga, kada Djukanovic porucuje da je on “iskreni borac za crnogorske nacionalne interese”, samo to sto radikalizuje nacionalne manjine, upucujuci ih protiv Srba i Crnogoraca koji govore srpskim jezikom, pokazuje otvoreno da se u sustini radi o iskrenoj, anticrnogorskoj, antisrpskoj i antigradjanskoj politici. Ne treba biti vidovit, pa primjetiti da trajno pogorsanje odnosa izmedju drzavotvorne srpsko-crnogorske vecine i manjinskih naroda dovodi u pitanje nacionalnu stabilnost Crne Gore u dugom vremenskom periodu, pri bilo kakvim rezultatima eventualnog referenduma i nezavisno od njenog krajnjeg drzavnog statusa.

Jevrem Brkovic i teroristicka organizacija COP

Da je Janos Bugajski usao u sajt fasistoidnog tabloida CKL, i tamo procitao na udarnoj naslovnoj strani poslednje izjave “akademika” DANU Jevrema Brkovica, covjeka vrlo bliskog Milu Djukanovicu, mnogo bi naucio o “modernoj” crnogorskoj politici. Jer, u tom 82. broju CKL-a Brkovic prijeti formiranjem teroristicke organizacije na cijem udaru bi se nasli i Brisel i Beograd, i visoki funkcioneri EU Solana, Baret, Bota, Kristina Galjak. Samozvani akademik Jevrem Brkovic, vec sada sebe vidi u novoj ulozi – duhovnog lidera i politickog arhitekte teroristicke organizacije COP-a te porucuje i prijeti, bez ikakvog straha i smetnje da moze odgovarati za te rijeci: “Ne treba smetnuti sa uma da Crna Gora moze i s Beogradom i s Briselom razgovarati preko ETE , tj. Crnogorskog oslobodilackog pokreta kao autenticnog tumaca “. Kao “autenticne tumace” svojih radikalnih ideja Jevrem Brkovic sigurno ne vidi ljude iz sopstvenog okruzenja. Na taj put zla on sigurno nece poslati svoga sina, dajuci mu snajpersku pusku da kroz opticki nisan “potrazi” Havijera Solanu, prilikom njegove prve sledece posjete zvanicnoj Podgorici, da bi od visokog cinovnika EU napravio – trup. Brkovic nece svojoj supruzi “preporuciti” da iz damskog pistolja puca u Kristinu Galjak, kada ih bude sa njom upoznavao Ranko Krivokapic ili Dragan Kujovic, veliki prijatelji, iznenada projavljenog, “akademika terorizma”. Na taj put, put terorizma, Brkovic ocigledno upucuje one koje godinama truje, izludjuje, zombira, dovodi do izbezumljenosti i crvenog usijanja, sa stranica svoga uvijek huskackog i uvijek sovinizmom zadojenog “Crnogorskog” knjizevnog lista. Upucujuci te, indoktrinacijom izbezumljene i ekstremizmom zadojene, citaoce i “postovaoce” CKL-a u pravcu voda medjunarodnog terorizma, na teroristicke akcije protiv Brisela i Beograda, Brkovic je dosao do kraja svoga evolutivnog puta. Dalje se nema kud! Jevrem Brkovic po svom idejnom evolutivnom putu neodoljivo podsjeca na Ahmada Zakajeva, medijskog lidera cecenskog terorizma.Terorizma, koji je svoje pravo lice pokazao nedavno u skoli Beslana, malog gradica ruske republike Sjeverne Osetije. Posto je svojevremeno gurnuo Cecene ogromnim medijskim presijama na put terorizma, Zakajev se mirno povukao u Londom da prati “rezultate” svoga posla sa – pristojnog odstojanja. Brkovic Zakajevu u prvoj etapi, etapi huskanja, uopste nije ustupao, sto se tice druge etape ostaje da se vidi sta ce biti!?

Otvoreno i javno huskanje na najvece zlo danasnjice – medjunarodni terorizam, i likvidacije visokih cinovnika EU, bez ikakvih posledica po nosioce takvih ideja, samo pokazuje u kakvom se zalosnom stanju Crna Gora danas nalazi.

Niti gradjanska, niti demokratska, niti drzava

Ako se tome svemu doda da u Crnoj Gori vlada klasicni aparthejd, gdje su organi vlasti etnicki ocisceni od predstavnika 60% gradjana Crne Gore koji govore srpskim jezikom, i to sto su svi organi izvrsne, zakonodavne i sudske vlasti Crne Gore sabrani u rukama jednog covjeka – Mila Djukanovica, slika je kompletna.

Dakle, moze se konstatovati da Crna Gora nije trenutno niti gradjanska, niti demokratska, niti drzava. Radi se o privatnom posjedu jednog covjeka – Mila Djukanovica, koji ne vodi puno racuna o ljudima koji su na njegovom “posjedu”, spletom istorijskih okolnosti slucajno “zadesili”.

Bugajski je tu neka vrsta osobitog politickog zacina, u igri vlasnika posjeda pod nazivom “Crna Gora” – Mila Djukanovica, i on valjda treba da pomogne da taj privatni posjed dobije medjunarodno priznanje. Doduse, moze biti da je uloga Bugajskoga mnogo ogranicenija, da se dizanjem prasine oko referenduma prije saveznih izbora, udje u savezne izbore na stari nacin – sa onim istim elementima koji ne daju nikakvu sansu opoziciji na pobjedu. Naravno, ne zbog nekog posebnog politickog talenta diktatorskog rezima, vec zbog toga sto je Djukanovic uzeo sve mehanizme moci u svoje ruke, i stvorio totalitarni sistem gdje vlast na izborima bira samu sebe. Demontaza toga totalitarnog i pljackaskog sistema i sistema aparthejda u Crnoj Gori, predstavlja prvi korak ka saveznim izborima i ka eventualnom referendumu. U protivnom dilema je lazna – da li je bolje zivjeti u privatnoj republici koja je u labilnom savezu sa demokratskom republikom Srbijom ili zivjeti u medjunarodno priznatoj privatnoj drzavi!? Konacno cilj je jasan – treba demontirati privatnu drzavu, sto ce svakako osjetiti i dzep Janusa Bugajskog, poslije cega svakako nece biti nikakve potrebe za njegovim “strateskim uslugama”.

Vojin Grubac, savjetnik za spoljnu politiku predsjednika SNS-a Andrije Mandica