Објављено од стране: Добрило Дедеић | октобар 19, 2015

Амбасада САД стоји иза ,,вета“ на протесте у Црној Гори

Након синоћњег плишаног ,,разбијања“ демонстрација од стране америчке амбасаде у Подгорици, Милу Ђукановићу је поклоњено довољно времена и политичког простора да упрегне државни апарат, као у времену сукоба са Момиром Булатовићем, и обесмисли одлучност опозиционих бирача. Режим који је синоћ био у паници и на ивици да поклекне, већ од данас ће консолидовати своје редове и у преговорима са америчком амбасадом трговати свој опстанак у замјену за додатни губитак суверенитета Црне Горе и убрзање НАТО окупације.
Онај или сви они који су, у име Демократског фронта, осмислили синоћње повлачење одрадили су савршен посао за домаће и западне службе и шефа режима. Андрија Мандић је попут ,,проточног бојлера“ или ,,распршеног сита“ истресао народну енергију на конто онога против кога је била усмјерена.
Прије неколико година, народни бунт против Ђукановићеве одлуке о признању Косова са педесет хиљада демонстраната преусмјерио је на лични ниво, односно на сопствени штрајк глађу чиме је први пут спасио америчке интересе у Црној Гори. Синоћ није изманипулисао само Србе него, признајем, и огромну грађанску енергију, која је показала солидарност, али није сугерисала једине могуће циљеве – равноправност и за Србе и слободу за све, укључујући и Србе. Сви оснивачи ,,Монитора“, сви из редакције ,,Вијести“, сви представници грађанских удружења и невладиних организација и сви који су синоћ покушали да оживе реторику и симболе Либералног савеза преварени су на начин на који се то дешава Србима од демонстрација против одлуке о признању Косова.
Сугеришем плаћеним ботовима Демократског фронта да сами себи одговоре: зашто је двадесет дана стотину до петсто демонстраната гурано у сукобе са полицијом, зашто су добијали пендреке по леђима и примали гумене метке, да би синоћ енергија од 5.000 људи, умјесто мирном упорношћу до пада режима, усмјерена ка спаваћим собама? Шта значи подизање тензија неистином да Мило Ђукановић није у земљи, осим поруке да се тренутно нема против чега протестовати?
Све ово подсјећа на гладијаторску борбу у којој Вас надмоћнији противник двадесет и кусур година сатире са једним или два ударца, једном руком и у првој рунди. Напокон га некако спотакнете и нађете се изнад њега, колико су демонстранти били синоћ од 19 до 20 сати. Онда, поучен искуствима Пеђе Булатовића, дође Мандић и каже: ,,Гладијаторе, хајде да ово одложимо недјељу дана јер је ситуација напланирана и необична.“.
Једини ,,профитер“ након ,,вета“ на протесте јесте амбасада САД-а која је мајсторски, након јучерашњег саопштења, у року од сат времена, сву руску супремацију у редовима народа, преусмјерила у своју добит и разлог за ликовање. Савршену контролу током које је власт свјесна да не смије реаговати, а лидери опозиције да морају слушати налоге америчке амбасаде, може да осмисли само ,,Велики брат“ кога морамо, као свјесни људи, да испратимо из Црне Горе.
Српска листа је на страни свога народа, осуђује класичну полицијску репресију и противник је америчких ,,интереса“ у Црној Гори. Зато се отворено залажемо за формирање патриотског политичког блока за војне, економске и царинске интеграције са Русијом, увјерени да је то у интересу Црне Горе.

Добрило Дедеић, предсједник Српске листе

С обзиром да се маскарада пред Скупштином Црне Горе полако приводи крају, важно је да овако јавно напишем још неколико текстова у форми политичке ,,астрологије“. Прије свега, свака ,,интервенција“ полиције иде у прилог Демократском фронту (пардон Андрији Мандићу и Небојши Медојевићу персонално) који покушавају да задрже изборни цензус. Ако неко мисли да је ова прича нереална, моћи ће врло брзо да се увјери постоје ли основи да се она и обистини. Од двије ствари зависи оправданост моје прогнозе.
Прва – подршка једног клана из редова Демократске партије социјалиста поглавницима Демократског фронта. У постојећим околностима наивно је посматрати ДПС као хомогену структуру јер је један од кланова унутар ДПС-а вољан да ,,издигне“ ДФ у односу на остале опозиционе структуре како би ослабио противничке кланове и структуре унутар самог ДПС-а. Лидери ДФ-а су фантастичан политички противник. Са једне стране, имате гаравог полувојводу који је уцијењен након што му је рођени син два пута ,,касапио“ по Подгорици ножевима и безјбол палицама. За Покрет за промјене је 3.000 гласова у Црној Гори мисаона именица.
Они који се жесте на овакав став – ево им доказ. Зар је паметно очекивати да ПзП добије гласове у процрногорском бирачком тијелу када му конкуренцију чини чак 10 партија, којих сам се сјетио ,,у први мах“: ДПС, Социјалдемократска партија, Социјалдемократе, Демос, Позитивна Црна Гора, Црногорска демократска унија, Уједињена реформска акција, Либерална партија, Демократски центар, богами и Демократе. Ако сам некога заборавио, није намјерно, чак ће то само појачати гужву у црногорском идеолошком ,,петерцу“. Све ове структуре да буду парламентарне, немогуће је. Али, такође, не видим од кога је са овога списка ПзП ,,гарантовано“ јачи. Дакле, такав ПзП је идеалан противник ДПС-а, поготово оне фракције која се не би обрадовала Миодрагу Лекићу као главној конкурентској грађанској политичкој опцији.
Шта Мандић хоће? И шта хоће Срђан Милић, главни губитник протеста, мистер ,,промашај“? Имају ли њих двојица заједнички дил? Да ли се тај дил своди само на фиксацију гаравог војводе да не добије српску конкуренцију у парламенту или Милић има јачи мотив да преко коалиције са Мандовом избјегне директан пораз од Демократске Црне Горе приликом одмјеравања снага на биралиштима?
Тренутно најреалније звучи покушај Мандића и његовог новог пајташа коме је лидер тадашње Српске народне странке самоиницијативно током предсједничких избора уваљивао живописне надимке са асоцијацијом на најмању буцмасту боцу пива и весели примјерак животињског морског свијета.
То што је један од лидера Покрета за промјене позвао елегантно исколаченог Столтенберга да помогне напаћеним лидерима протеста говори о томе да је Медо одлучио да реплицира гаравом војводи поводом доласка митрополита црногорско – приморског на протесте Демократског фронта. Е, сад, да ли позивом Столтенбергу Демократски фронт покушава да се прикаже кооперативним америчком окупатору у назнаци, или је намјера да се дуплира подршка НАТО пакту, тек не могу да не примијетим да вечерас неки који су ,,гинули“ за Демократски фронт, живописним затрпавањем мог ФБ инбокса понизно признају да сам за све био у праву. Очигледно је да се још једна превара на црногорској опозиционој сцени обурдава као брабоњак низ Комове.
Да је среће, вечерас би у Подгорици на позив опозиције било 20.000 грађана на улицама, да није ,,вођа“ протеста. Овако, Коча моли Столтенберга да ДФ ушеми са ДПС-ом у ,,прелазну Владу“, све од шпонде покушавајући да промијени свијест опозиционом бирачу о НАТО полицајцу који ће, наводно, да дисциплинује Мила Ђукановића. То је аналогно реално колико и могућност да се Ранко Кривокапић заложи за царинске и војне интеграције са Бјелорусијом.
На несрећу Демократског фронта и за наду опозиционе Црне Горе, клатно ће врло брзо да се врати уназад и прво ће да ошамути обичне грађане који су свакога дана пред Скупштином бранили наводно слободну територију, па ће ошамућени почети да за грло притискају организаторе.
Случајно, организатори су заборавили слободне Плужине, ослобођене Беране и Колашин коме је кандидат за новог лидера ДФ-а Ранко Кривокапић дао кисеоник након што је јуначка Ђурђевина заноћила у Демократском фронту, осванула у Социјалдемократкој партији, па опет замркла у Демосу. Ако је Ђурђевина могла да прогурне Ранка ниже гркљана, шта ово би на Цетињу, те само девет момака ,,попадаше“ на форе Демократског фронта и изађоше на слободарске улице ,,пријестонице“? Па је ли могуће да је Покрет за промјене толико утемељен у Црној Гори да не заокружише десет људи на ,,јуначком почивалу“ у коме се Срби од милоште натакаре на врбе чим се, услед егзистенцијалних проблема, изнервира просјечни грађанин ,,долине богова“!?
Са првим јесењим кишама, завршиће се још једна игранка коју су ненадјебиви ,,највећи“ опозиционари осмислили са једним кланом из редова ДПС-а. Изненађени су изгледа само пензионери из редова подгоричког СНП-а и Срђа Милић који се надао да ће Дамјановић због ,,руске ленте“ ударити и на народну милицију. Кад оно – он опет брани крупни капитал, док Милић ни рођену жену не може да увјери да је одлазак на протесте био нешто значајније од губљења времена.
Морам да одбраним коначно и гаравог војводу за кога би се ДНК анализом највјероватније утврдило да није национални Србин. За разлику од Милића, у њему постоји нешто принципијелно. Ако се једном на некога острви, принципијелан је у своме злу. Џаба сада Милићу покушај да начине неке искрене метаније након свих подлости које су направили један другоме, односно бирачима Српске народне странке и Социјалистичке народне партије, односно касније Нове и СНП-а ,,1/3“. Милић би се можда и покумио јер не зна шта хоће, али би гарави војвода најрадије (само) превеслао Милића, Дамјановића, све са Шћекићем из Берана – на гомилу. Ако му буде могло бити , што би рекла једна покојница – ,,ако га запа’не“. Шћекић се додуше једини како – тако опире, баш као што принципијелно не лијепи плакате Српској цркви која се брани од Нацрта закона о слободи вјероисповијести, иако су појединци из СПЦ изгарали за ,,Здравим Беранама“ како би се потанко угасила свака српска политичка опција у том граду на последњим локалним изборима.
Зато ми је Шћекићев став најближи иако је он засвирао полукружни волеј тек када га је локални функционер ПзП-а саплео са леђа и ненадано на ивици терена, негдје поред аут линије.
Зато је, хипотетички, ово најпоштеније на крају:
Док се лагано спушта завјеса на бину излази Ивана Шебек и позива Милића да каже да је ,,као фол против НАТО-а“, те да се придружи гаравом војводи који очекује одговор Столтенберга. Ивана обавјештава Мандића да је његова понуда америчкој амбасади, односно Александри Бонури и Бикс Алијуу прихваћена и да се може пут Пентагона.
Милић на крају стиска (идеолошку) песницу, позива се на чојство, јунаштво и образ, и са лацманским шармом, док никоме ништа није јасно, закључује:
,,Заљубљујем се у твоје ставове, Ивана.“
Мандић му се кревељи иза ушију, ни сам не знајући зашто.
Пала завјеса. И прогноза.

Добрило Дедеић
У Подгорици,
9. октобра 2015

Објављено од стране: Добрило Дедеић | октобар 5, 2015

Митрополитова подршка ДФ-у: Учињеном послу мане нема

Сваки грађанин, укључујући и митрополита цетињског, има право да се у датом тренутку политички или вриједносно одреди. Једино се у друштву које нема ни минимум политичке културе и етичке свијести може десити да се критикује поступак црквених лица искључиво са аспекта ,,напада на државу“.
Српска листа не мисли да је стратешки исправан поступак митрополита Амфилохија који је говорио на протесту Демократског фронта, али смо сигурни да ће тај чин условити сазријевање вјерске јавности у Црној Гори. У постојећим околностима, двије ствари су позитивно ванредно важне након митрололитове подршке Демократског фронту. Ми у Српској листи се не играмо ,,корисним нејасноћама“ и долазак на протест једне политичке структуре тумачимо као подршку тој структури.
Са друге стране, то ће временом отворити испитивање поштовања канонског система вриједности у самој Цркви и критичан став Српске листе према свештеницима, ударним песницама Митрополије, који газе Устав СПЦ и потписују се у име ,,Православне цркве у Црној Гори“ о чему смо до сада ћутали, а о чему постоје докази. Такође, они који ,,превише србују“ већ неколико година трпе посебне провјере приликом конкурисања за предаваче на Цетињској богословији, док свештеници, национални Црногорци, присталице модерног братства и јединства и ,,државног“ патриотизма, ,,коло воде“ у Митрополији.
Прије или послије свега, канонски преступ на Косову и Метохији направили су и санкционисани су само они који су се супротставили Џозефу Бајдену и Борису Тадићу!
Такође се поставља питање да ли су поједини организатори протеста достојни митрополитове подршке. Из тог разлога, позивамо Небојшу Медојевића да саопшти да ли је на страни митрополита Амфилохија или Социјалдемократске партије која је данас саопштила да митрополит представља ,,антицивилизацијску Црну Гору“. За очекивати је да се Медојевић вриједносно одреди између митрополита и Ранка Кривокапића. Какав год одговор да буде, СЛ неће превише полемисати са Медојевићем који је мајсторски успио да нам отме језик, да нас уставно понизи и да на крају добије подршку Цркве за своје напрасне ,,демократске“ политичке циљеве.
Знајући да је још један табу у друштвеном животу Црне Горе срушен, СЛ се и даље залаже за митрополитов слободан избор директних или индиректних политичких одлука са жељом да вријеме не да нама за право. То што је митрополит мртвом Слободану Милошевићу поручио да је раван Милошу Обилићу и да ће златним словима бити уписан у историји Србије и Црне Горе, није могло да врати уназад године које су претходиле доласку ДОС-манлија на власт у Србији. Ми га на вријеме упозоравамо да данас у Црној Гори подржава сличне онима које је подржао на београдским улицама 1996. године и који су четири године касније кренули (не)очекиваним срамним путем убијања Србије кроз НАТО и ЕУ интеграције.
Нама је јасно да је митрополит противник НАТО пакта и да има право да шаље поруке борећи се против Нацрта закона о слободи вјероисповијести. Ипак, није питање како, него са ким!
Митрополит је дао подршку погрешнима. Онима који ће сваку његову помоћ продати за једно уцртавање личног имена на дисплеју Бикс Алијуа из амбасаде САД-а у Подгорици. Него, вријеме се не може вратити уназад… Учињеном послу мане нема.

Добрило Дедеић, предсједник Српске листе

nato.velika

Објављено од стране: Добрило Дедеић | октобар 4, 2015

Зашто ће пропасти протести: Идиот (2) и Покајник (1)

Центархалф Нове српске демократије Славен Радуновић, иначе митолошка личност, дао је најзначајнији прилог политичкој теорији и пракси у Црној Гори у времену од последњих државних избора. Он је овом несрећном политичком брлогу, овој мочвари у којој, умјесто крокодила пливају слијепи ћурани, презентовао идеју незабиљежену од када је мангулица реп искривила. Дакле, поменути буцмасти грађанин који је уз подршку гаравог Србина Андрије Мандића постао посланик да би се спасавао приватних дугова и распродаје имовине, условио је сву парламентарну опозицију на бојкот парламента ,,или нису опозиција“.
Е, чекај мало. Нормалан човјек овако резонује – како ће се срушити постојећа Влада ако бојкотујеш парламент? Ко ће изгласати скраћење мандата или избор прелазне Владе? Коме скратити мандат? Милу? Ономе у чијој је Влади Славен Радуновић, по сопственом признању, требао да буде министар трговине 2009. године? Од када му Мило не ваља, ако му је тада ваљао? Шта до тада није учинио, а од тренутка када Радуновићу није било мјеста у Влади, јесте?
Ако је Мило икоме учинио, њему је! Нема државе у којој Радуновић у Централном затвору не би гулио кромпир и присипао прасадима у корито због онога што је урадио радницима у ,,Офис центру“ и касније такси фирми коју је гранао по Подгорици и Никшићу. Међутим, изгледа да Милашин, како га зову, није преподобан само када су у питању његови партијски кадрови, него и центархалф Нове српске демократије и полутка Демократског фронта. У држави Црној Гори Славен Радуновић, опозициони посланик и ,,морални чистунац“, бившег је извршног директора ,,Офис центра“ 2010. године ,,замолио“ да ,,потпише уговор којим га ослобађа враћања кредита од 140.000 евра на име истог износа отпремнине“. Поменути бивши извршни директор ,,Офиса“ је то рекао пред судијом Привредног суда 23. априла 2010. године, а надлежни органи никада нису реаговали. Да преведем – пљачком 140.000 евра, Радуновић је покушао да намири приватне дугове у којима је до гуше након пропалих пословних ,,покушаја“, а радницима и стечајцима би могао да махне ,,па-па“ и да им да цуцлу, да не гризу нокте од нервозе.
Е, такви радници треба да траже прелазну Владу, они треба да проклињу мајчино млијеко због карактера државе у којој живе. И, наравно, управо је Мило Ђукановић крив, у сваком случају, да не буде спора, више од црмничке главуџе коју фризер мора шишати на квадрат. Јер, да институције система нијесу паралисане, грађанин који се више котрља него што иде, сада би свирао усну хармонику у Спужу, док сјеверац лепрша лишће са топола око затвора. Међутим, у држави Црној Гори од судског прогона њега штити имунитет, баш као што од италијанског правосуђа имунитет штити један добар прволигашки фудбалски тим из редова ДПС-а.
Или да погледамо из другога угла – поштени народ кога је овај режим заиста оставио без егзистенције и будућности, додуше у малом броју, али проводи вријеме у шаторима. Наивни ризикују покретање каменца из бубрега само да би Радуновић још једном серијом посланичких плата могао да отписује дугове!
Када је Андрија Мандић одлучио да прода Српску народну странку, извео нас је све из парламента, свакога од нас који смо тада били посланици, јер је императивно тражио да се не враћамо у Скупштину док Влада Црне Горе не повуче одлуку о признању лажне државе Косово. У чему је била суштина преваре? Противнике нестанка странке ваљало је избацити из Скупштине због страха од полемике. Онај ко би се вратио, зна се –плаћеник је, сарадник режима, слуга мафије и издајник српског Косова. Па ти реци, уради нешто што се може тумачити да је против суверенитета Србије и у прилог Влади Црне Горе док четнички војвода мучи свој желудац наводно загледан у бојна поља из химне краља Николе, и приде аскетски се подвизава. Подгоричке даме и старији људи распитују се за његово здравље и пале свијеће у цркви Светога Ђорђа и храму Христовог Васкрсења. За то вријеме, горепоменути центархалф му нуди лагану свјеже угријану супицу, даровану у тегли од 750 грама.
И трајао је бојкот парламента све док Мандић није овјерио нови мандат и освојио један и за Радуновића за којим се водила хајка због дугова од стране опљачканих, не само грађана Црне Горе, него и појединих ,,пословних партнера“ из регионалног окружења. Након тога, Мандић никада више није поменуо одлуку Владе о признању Косова и никоме није поднио рачун за превару са штрајком глађу. Није да нема последица – отписан је код Срба са Косова и Метохије, баш онако како би Радуновић желио да му се ,,дланом о длан“ отпишу дугови. Сву пажњу коју су му поклонили, сву енергију којом су му Марко Јакшић и остали фукнционери са КиМ-а, првенствено из ДСС-а, дали вјетар у леђа из Косовске Митровице за предсједничке изборе 2008. године, злоупотријебио је. Непуне двије године касније, у Евро-атлантском клубу рећи ће да је ипак прихватио одлуку Владе Црне Горе о признању Косова и да на исти начин НОВА може да прихвати улазак Црне Горе у НАТО чак и уколико о томе одлучи парламент, без референдума. То никада није рекао ни најновији ,,издајник“ Горан Даниловић.
Зашто ово поређење? Зато што је сада циљ сличан, средства иста, повод уобичајен, а разлози опет нивоа преваре. И ја на вријеме на то упозоравам. Имам право, ово би требала да буде слободна земља. Поготово ми из опозиције морамо се научити да слободно мислимо и да другачије мишљење или прогноза није гријех.
А тврдим овако – одласком Лекића и због хипотека из прошлости, Предраг Булатовић разумије, а гарави војвода осјећа, да је Фронт не превише далеко изнад цензуса. Свјесни су да је десетак одсто бирачког тијела с разлогом радикално усмјерено против ДПС-а и рачунају да тих десетак процента који им гарантују да стабилан цензус могу ,,покупити“ на улици. Уколико посланике осталих опозиционих странака ,,повуку за нос“ и изведу на улицу 95 одсто Црне Горе које презире лидере Фронта повући ће паралелу између ,,губаваца“ на челу Фронта и осталих који се разликују у политичком приступу, логици и методама борбе. Чувена мантра ,,само да падне Мило“ значи да је гарави војвода који неће ДНК анализом да утврди да ли је Србин, исти избор као и Срђан Милић. Односно да је свеједно да ли гласате Алексу Бечића или Небојшу Медојевића. Тј. исти вам је ДНП и ЦДУ или Српска листа и Нова српска демократија. Само је важно да не ,,расипате“ гласове, него их дате равно Славену Радуновићу како би и бившем извршном директору поравнао рачун. И да још због његових дугова спавате и под шатором.
И све то може да има смисла до тренутка када се протести морају прекинути. Јер, енергија коју народ улаже у протесте, као клатно се зањише на другу страну. Зато је Гаравом важно да пред Скупштином буду сви јер онда он није ни за шта одговоран. Поготово сада треба увући друге, односно преостале из опозиције, када је ситуација незавидна! Сви смо одговорни, а Радуновића ће имунитет штитити од потјера! Просто, да простије не може бити.
И долазимо до фунције Срђана Милића на овим протестима. Превелика закрпа за Мандићеву врећу која ће, колико и Гарави који чита с идиота, сносити последице за неуспјех! Без икакве потребе.
Од једне партије направити три за три године и онда доћи на вратанца првој фракцији која му је у Мандићевом интересу фатално разбуцала СНП 2012. године, на страну што је капитулантски или морално оптерећујуће, него је и политички наивно, вријеме ће показати и штетно. Мада, све има смисао под условом да се Милић скрушено покаје и да му Пеђа Булатовић одреди епитимију. За оне који не знају, епитимија је у Православљу средство којим свештеник може покајнику дати ,,правило против његовог сагрешења“ то јест налаже му исту за гријехе. Епитимија (грч. ,,епитимао“, επιτιμάω – забрањујем и επιτιμιον – казна, одмазда) налаже се грешнику у виду духовне казне или духовног лијека. Е, сад, за претпоставити да је ниво одмазде ипак у томе да Милић не даје изјаве за јавност и да се сложи са свим што му пропишу духовници Мандић и Булатовић. Што се тиче забране, она би се односила на суспензију могућности да присталице СНП-а иду кући са платоа испред Скупштине. Јер уколико старе добре и револуционарне екипе чланова СНП-а из подгоричког Градског одбора оду дома у вријеме вечере онда остадоше говорници сами. Што ти је дијалектика у најширем смислу – колико се донедавни сумњиви опозиционар Милић заљубљивао у ставове Иване Шебек, толико се данас Мандић заљубљује у његове. А колико се Милић искрено зацопао у Иванине, толико је и гаравом војводи стало до Милићевих.
Једино је душа у носу Радуновићу. Кандидат за Специјално тужилаштво каже да ,,слобода тражи људе“.

Наставиће се…

srb-cg-alb-bih

Објављено од стране: Добрило Дедеић | септембар 28, 2015

Зашто ће пропасти протести: Идиот (1)

Прогнозе су незахвалне, али овога пута морам да се бавим политичком ,,астрологијом“. Да ми душмани не кажу да критикујем након битке и да политичка олош не вара макар оне који ће читати, до краја протеста, дневне анализе – зашто ће поменути да пропадну и зашто ће Андрија Мандић, spiritus movens тога процеса, да прода још један народни бунт. Наравно, након што уновчи ,,слободу која тражи људе“, оптужиће друге за ,,опструкцију“, а када ,,лажни предсједник“ Филип Вујановић распише нове изборе он ће казати да је његов и Медов протест довео до избора. Живи били, па видјели.
Бијеле чарапе и ципеле са кикицом, које је фурао уз блесави осмијех, прво су ми упали у очи када смо се упознали 1998. године. Несигурни покрети, све са некаквом неослобођеном наивном енергијом, оцртавали су га као сумњивог бившег Црногорца и активисту Реформских снага који је вољан да се Божидару Бојовићу докаже ношењем таламбаса: бине, сталка, микрофона, звучника и плаката које су радили некреативни аутори. У то вријеме у конкурентској Народној странци није могао бити ни члан Извршног одбора, баш на начин на који ми је то једном приликом образложио Пецо Поповић.
И тако смо почели заједно, као оснивачи СНС-а и чланови Општинског одбора странке у Подгорици. У то вријеме се нисам ни бријао, имао сам два пара старки и било ми је интересантно да у башти ,,Радовча“, ,,Кингса“ или ,,Боћара“ полемишем о актуелним друштвеним темама. Са њим се није могло разговарати о томе јер му је свака идеологија, вјера, нација и партија иста. Додуше, био је упоран. Знао је да саслуша и научи. Не могу да будем неискрен и лагао бих када не бих признао да је неке елементарне ствари гутао у себе као упијач. Рецимо, као посланик се, када је то постао 2001. године, три мјесеца није јавио за ријеч. И долазио је код мене, у монтажну кућу (народски: бараку), у којој сам тада живио; са неким свежњевима чистих папира и онда сам му спремао говоре, објашњавао му значење локатива и акузатива и директна и помоћна питања на основу којих се дефинишу. И каскао је за Даниловићем пуна три мјесеца, па се почео бирикати. Мада, паралелно је страначку базу убјеђивао да је Даниловић са УДБ-ом на ,,извол’те“ и да је од морачких ,,јазаваца“. Данас га зове на протесте. У међувремену је открио нови свијет, почео је да чита Слободана Јовановића и да га цитира чистачицама у странци.
Него, његове теме су биле: ко је оплео чију жену, ко ради за УДБ-у, ко је украо кокошке у Мојковцу, чије је јагње у тору теже. То је бенигни дио. Малигни је … ух… Шарај, Миле, по конкуренцији: прво страначкој, па дотично конкурентској. Наводне везе Шоћа Драгана и Предрага Булатовића са УДБ-ом и ,,регистровање“ потеза женске чељади у табору СНП-а, тј. из фамеља (фамеља: термин Демократског фронта који означава породичну заједницу) њихових лидера. И све то уз креативне потезе руку који дочаравају тему која је реторички штура. Код Мандића је упечатљивост давало копање носа уз замишљене црте лица, све док турира у пола мисли.
Него… протести…
Испред Скупштине су у апсолутној већини часни, поштени и антирежимски настројени грађани. Хм, грађани – да се не лажемо – Срби. Што се тиче учесника, ту да ставимо тачку! Скидам капу.
Али, организатори протеста су преваранти!
Чему протести? Потреби да се сачува политичка задњица Андрије Мандића, Небојше Медојевића и Предрага Булатовића. Али, ја понекад умијем да предвидим и трик вишка. Чим је црвени војвода у свом говору синоћ помињао Пеђу Булатовића који му је наводно ,,рекао“ да је ,,ово највећи скуп након референдума“, тврдим – Булатовић је против протеста. Опет – живи били па видјели. Неће протећи пуно Мораче док Булатовић, без имало врцаве реторике, на ћоше па на куб код Дарка Шуковића буде објашњавао како је он заправо био против протеста и како је приде несрећан од тренутка када је Лекић напустио Демократски фронт. За разлику од Мандића, Булатовић зна да за њега нема зиме, и да из Скупштине може само на Чепурке. Опет има услове да плива и узводно и попречке и дијагонално.
Булатовић зна да га Горан Даниловић чека раширених руку; а Булатовићу би због референдума, а Даниловићу због прекомјерног рада и вишка савјести ДПС за живота, да у руководству те партије образа имају, требао да подигне споменике поред краља Николе и коња на њему. Он и Даниловић могли би да свирају јуниорима о томе како заједничка држава заправо није ни пропала јер се ми крећемо ка Европској унији у којој нема граница. Мандић, са друге стране, нема ни друга ни пријатеља. Да, има Медојевића, помислићете, али који ће се, ако се докопа још једног мандата, окренути црногорском национализму јер зна да ПзП данас нема цензус. Цензус му неће донијети ,,Србадија барска“.
Е, сад, упамтите ово. Мандићево једино питање које га сада мучи, гласи: ,,Како да изађем из овога? Како да Бикс Алију из амбасаде Сједињених Америчких Дражава у Подгорици буде задовољан, а да присталице и домаћи (из Црне Горе и Србије) финансијери проруске политике помисле да ја у ствари јесам за тај концепт, а да сам истовремено за Европску унију која је процесно комплементарна уласку у НАТО?“
Зашто ,,идиот“ у наслову ове анализе, пардон дабас започете серије анализа и презентовања непознатих детаља које почињем данас? На званичном сајту протеста у најави видите Мандића како чита фразе са слободне енциклопедије, односно ТВ идиота. Идиот чита са идиота!
Каже да ,,слобода тражи људе“ и вели да шездесет година није се промијенила власт. Он би сада наводно да промијени Црну Гору као што пред сваке изборе промијени странку. Нема ко му из породице није стигао да буде секретар Савеза комуниста на радном мјесту. Он био у Савезу комуниста, гласао Реформске снаге, протрчао кроз Народну странку, угасио Српску народну странку због које је отишао из НС, био против ЕУ, сада је за ЕУ, био за то да држављани Црне Горе гласају на референдуму за НАТО, па се заложио за одлуку у Скупштини и Атлантском клубу, а онда га Медојевић научио да буду за референдум на коме ће се изјаснити само грађани Црне Горе. Тврдио за Предрага Булатовића да је ,,шклемпава комуњара“ коме треба са ДПС-ом разбити партију, сада као куче шени и цитира Булатовића који га са лијеве стране посматра као Стаљин досадног и приученог црвендаћа из Кореје.
Шездесет година непрекидно владају? Тачно! Због Мандића, између осталог!
Јер – како је гарави војвода хтио, уз наводни ,,амин“ Бориса Тадића, да уђе са ДПС-ом у власт, након избора 2009. године ако му сметају деценије њихове владавине? Угасио Српску народну странку, не урадивши прије тога ДНК налаз, онако гарав, да ли је уопште Србин?! Чак није прихватио предлог да остави Српску народну странку нама који у њу вјерујемо и да оснује нову, па нека је назове како је америчкој амбасади мило. То је могло да буде фер решење. Јер, ако је малени жабац из Загорича видио како Американци кују коње у Београду и коњине у Загребу, како је могао да вјерује да ће до краја успјети да оно што је десничарско српско бирачко тијело у Црној Гори стварало двадесет година може, он ђилкош, да прода за неколико дана!
Него, овога пута га је спасио Срђан Милић. Да није било подршке СНП-а, нема те рачунице којом је Мандић могао извести 1.000 људи на улице. Ево, овако. Медојевић не може, брат брату, извести 100 људи. Не спорим да ће се Српска листа борити за цензус и да нам је улазак у парламент оптимум на следећим изборима, али знате ли шта смо ми за Покрет за промјене? Политички Дурмитор!
Нова? Осакаћена за пљеваљски, барски, бјелопољски и херцегновски одбор, са вишегодишњом рупом у Подгорици, када погледам сва лица на директном интерент преносу, видим да је мало тога тамо остало. Олињали војвода се ,,љуља као и режим“, како он каже. Зато и могу да спасавају једни друге.
Е, зато им Срђан Милић дође као мост за спас. И ДПС-у и Фронту. 90 одсто учесника протеста су чланови СНП-а. Да није било Милићеве ,,инфузије“, тешко да би протеста било вечерас. Зато, једва чекам, уз пиво и кикирики, да видим да ли ће Милић и понедјељком глумити ,,болничарку Мару“, попут оне набујале прсате партизанке из домаћих филмова! Ако неко види Андрију, нека му каже да га у ,,Круни“ чека једна плаћена пљескавица која је остала још од штрајка за Косово. Овога пута би било добро да стварно штрајкује глађу, јер ко те пита шта се дешава под шатором!? Сад може да недоказиво докаже да штрајкује!
А, да, Милић! Напријед, Срђа, из тактичке грешке у стратешки суноврат. Да су те противници СНП-а вајали и да су Мештровића звали да те заокружи, не би те љепшег сервирали. Или господин стварно има задатак да угаси СНП као и лажни војвода некадашњу Српску народну странку?

Спуж, понедјељак, 28. септембар 2015
Наставак сјутра…

Објављено од стране: Добрило Дедеић | мај 22, 2015

Српска листа: Тужићемо УБНОР Никшића због увреда и пријетњи

Ми у Српској листи савршено добро разумијемо пориве УБНОРА Црне Горе или Никшића, свеједно. Тамо више нема ни једног јединог борца који се од 1941. до 1945. године борио против њемачког и других окупатора. Зато ,,писци“ саопштења УБНОР-а не знају ни право име ђенерала Михаиловића. Драгољуб је за њих ,,драгослав“. Толико је УБНОР-у зла нанио, па му ни име не памте.
Да су витални и у животу прави борци НОБ-а свакако да не би могли да буду у УБНОР-у јер се нијесу борили за сепаратну Црну Гору, него за Југославију, прије свега због заједништва са Србијом.
Због увреда и пријетњи у саопштењу УБНОР-а Никшић типа ,,никоговићи“, ,,зло домаће“, а зна се како се поступа са ,,злом домаћим“, тужићемо УБНОР пред редовним судовима државе Црне Горе. Ако неко калкулише да ће моћи да настави да вријеђа Србе у Црној Гори само зато што већина међу нама има симпатије и према четничком и према партизанском антифашистичком покрету, онда се преварио мислећи да ће Српска листа сједјети скрштених руку као и све оне српске политичке елите које су од деведесетих манипулисале са осјећајима српских и љевичара и десничара. Средства која добијемо након пресуде никшићком УБНОР-у, користићемо у процесу рехабилитације Блажа Ђукановића и свих 25 четника који су ликвидирани под Острогом 1943. године само зато што су били лојални нашем Краљу и Отаџбини.
Ми смо једина српска политичка организација која не прави упитном чињеницу да је на борбеном атеизму настала црногорска нација. Што се нас тиче, и она и држава Црна Гора могу да трају колико год хоће, али црногорска политичка елита и грађанска Црна Гора не смију више блокирати задовољење наших националних права која проистичу из лоших, али ипак Устава и закона Црне Горе.
Срби и четници у Црној Гори нијесу пали са Марса, али УБНОР Црне Горе то неће да схвати. Ми смо продукт овога простора и аутохтони народ који се поноси својим прецима из Брда, старе Херцеговине, Боке, старе Србије и старе Црне Горе чији су простори дио данашње Црне Горе.
За разлику од јалове власти, парламентарне опозиције и УБНОРА, наш циљ нијесу фиктивна интернационална помирења у Црној Гори, него искључиво помирење српских четника и српских партизана, како би нација коначно била испред идеологије у српском корпусу у Црној Гори. Не боримо се, дакле, за четнике четника ради, него због општих српских интереса и братског помирења унутар наше нације.

Добрило Дедеић, предсједник Српске листе
Подгорица, 21. мај 2015.

b696cbf72dc1fca707e382eee1e2a281

11330038_377188029146611_1609176741081871191_n

Објављено од стране: Добрило Дедеић | мај 22, 2015

СЛ стартује са активностима за рехабилитацију црногорских четника

ostrogТим од седморице адвоката из Београда заступаће Српску листу, као подносиоца захтјева, и припаднике Југословенске војске у Отаџбини у процесима за рехабилатацију најбољих синова Црне Горе који су мучки ликвидирани зато што су бранили краља и Отаџбину у Другом свјетском рату.
Српска листа ће, наприје, поднијети захтјев за рехабилитацију четника, њих 25, који су 19. октобра 1943, након неправичног и формалног суђења, убијени под светим Острогом. На челу четника који су, на правди Бога, ликвидирани у окриљу највеће светиње Црне Горе, био је ђенерал Блажо Ђукановић коме је ,,пресудио“ пријеки идеолошки суд којим је руководио Блажо Јовановић. Егзекутори су имали судију, чланове суда, тужиоца и браниоца окривљених који су листом били из руководства комунистичко-партизанског покрета у Црној Гори. Блажо Ђукановић је у том тренутку био командант ЈВуО за Црну Гору, Боку и Стари Рас и јасно је да је рехабилитацијом ђенерала Михаиловића, по командној одоговорности, постала упитна и Ђукановићева ,,кривица“.
Појединачно суђење Блажу Ђукановићу и осталим припадницима ЈВуО, међу којима је био и др Јован Тошковић, лични изасланик Драже Михаиловића, трајало је толико да се лична кривица утврђивала у интервалу од четири до пет минута. Ревизијом тог поступка биће задовољена историјска правда.
Српска листа ће до краја ове радне седмице доставити захтјеве Архивском одјељењу Историјског инсититута Црне Горе, МУП-у Црне Горе и Војном архиву у Београду којима тражимо садржаје комплетних записника са саслушања Блажа Ђукановића и још 24 четника који су одлукама пријеког Суда ликвирани под Острогом у раним јутарњим сатима, 19. октобра 1943. године.  
Уколико правду не задовољимо пред црногорским, идемо пред међународне судове.
Још једном, да не би било медијске манипулације, изражавамо пуни пијетет и према свим јунацима који су се кроз партизански покрет супротставили окупатору од 1941. године и поготово дубоко уважамо оне који су, након рата, страдали због своје лојалности братској Русији.

Добрило Дедеић, предсједник Српске листе
Подгорица, 18. мај 2015

kokarda_belaРехабилитација вође Југословенске краљевске Војске у Отаџибини Драгољуба – Драже Михаиловића има ванредан историјски значај за цијелу нацију јер је, напокон, отклоњена највећа неправда према појединцу и цијелој једној армији у српској историји.
Данас су спокој нашле кости свих српских мученика, не само из Србије, него и из Црне Горе који су пали за Краља и Отаџбину. Душе и сјени пострадалих за крст часни и слободу златну у Србији, Црној Гори и српским земљама преко Дрине, радују се Божијој и људској правди, баш као и ми, њихови потомци и поштоваоци.
Српска листа поздравља слободарство оба антифашистичка покрета које смо, као ријетко који народ у Европи, и једини у региону, имали. И четници и партизани су наши преци који су се несрећно међусобно сукобљавали због интереса оних који не мисле добро српском народу.
Вријеме је да братски пружимо руку једни другима и да схватимо да је нација изнад идеологија.
Српска листа ће предати захтјев црногорским судовима за рехабилитацију јуначких синова Црне Горе Павла Ђуришића, Баја Станишића, Ђорђија Лашића, Блажа Ђукановића и осталих слободара који су бранили народ и дали витешке животе за Српство. Након што су српски судски органи у Београду рехабилитовали вожда Трећег српског устанка, не постоји ни један једини разлог да црногорски судови не поступе идентично са херојима који су током већег дијела Другог свјетског рата бранили слободу и част Црне Горе, контролишући највећи дио њене територије. И они су нечији преци и заслужују праведно вредновање борбе за националну слободу.
Слава свима који су се борили за слободу Отаџбине.

Добрило Дедеић, предсједник Српске листе
Подгорица, 14. мај 2015

Недавно су многи медији у Србији пренијели двије изјаве црногорског премијера Мила Ђукановића. У првој је рекао да његова мисаона матрица није да протјера Србе из Црне Горе, додавши да и кад би то хтио не би му то дозволиле институције. У другој изјави Ђукановић је рекао да Срби у Црној Гори треба да се осјећају као грађани истог реда са свима другима.

За Видовдан је ове изјаве прокоментарисао Добрило Дедеић, предсједник Српске Листе, рекавши при том:

„Ђукановићеви ставови не одговарају реалности. Уосталом, да не бих само декларативно осуђивао премијерове констатације, покушаћу да објасним зашто мислим супротно од њега. Срба у Црној Гори је 28,73 одсто, све са покраденим пописним подацима које је ДПС штеловао уз помоћ МОНСТАТ-а и рођака Мила Ђукановића, предсједника Извршног одбора Нове Милутина Ђукановића. Дакле, Срба је нижи једноцифрени проценат у укупном броју запослених у Црној Гори. Према подацима државних органа, мање од осам одсто, што је неколико пута умањен проценат у односу на наше учешће у укупној популацији. Црногораца је, према фризираним пописним подацима, 45 одсто, а има их 80 одсто запослених у државним и органима локалне самоуправе. Српска листа није политичка странка фолклориста и гуслара, ми смо апсолутни дисконтинуитет у начину бављења политиком у односу  на грешке српских политичара из деведесетих година које су коштале нацију проблема у којима се сада налази. Тражити некакве народне заставе у Црној Гори за Србе и тиме их наводно задовољити, и то оне заставе које нијесу идентичне садашњој застави државе Србије која је наша матица, нема превише политичког смисла, нити је захтјев са нивоа националног достојанства. Наше интересовање морају да буду радна мјеста за Србе јер када се социјално и економски нивелишемо са Црногорцима, и држава ће бити мање фактор који ће нас закидати, а више, између осталих, и српска.Ђукановић је тога свјестан и зато српски народ држи ван полуга моћи и одлучивања. ДПС и СДП, Мило Ђукановић и Ранко Кривокапић исто би урадили Србима што и Хрватска 1995. године и тако трајно ријешили српско питање у Црној Гори. Могуће да ћете се изненадити када Вам саопштим сопствену процјену зашто се то не дешава. Мислим да је ствар једноставана колико год то чудно било – Запад им не да. САД-у и НАТО-у Црна Гора не треба буквално очишћена од Срба, не треба им, прецизније, у овој фази реализације њихових планова на Балкану. Треба им Црна Гора на чију власт они могу да утичу у смислу да никада Србе не интегрише у систем, те да их тиме чини трајно незадовољнима. Запад рачуна да тако увијек можемо да будемо реметилачки фактор који ће блокирати функционисање државе ако смо политички организовани. Зато је ДПС разбио Српску народну странку да би спријечио поменуту организацију. Изазивајући конфликт режима са Србима, Запад хоће да изазове и сукобе на релацији Србија – Црна Гора, уколико је у Србији на власти елементарно патриотска опција. Најбољи доказ је недавна фудбалска утакмица између Црне Горе и Русије када је америчка амбасада у Подгорици, уз помоћ Ранка Кривокапића, организовала прекид утакмице и јасно исказивање русофобије и србофобије.“

Подсјетимо, непосредно прије фудбалске утакмице између Црне Горе и Русије, на којој је бакљом са трибина теже повријеђен голман руске репрезентације, са твитер налога под именом предсједника црногорске скупштине Ранка Кривокапића у јавност је пуштена порука у којој се каже да ће црногорци на утакмици против фудбалске репрезентације Русије осветити Украјину и НАТО.

ЛИНК: http://www.vidovdan.org/index.php?option=com_content&view=article&id=59558%3A2015-03-31-22-19-51&catid=48%3Avesti&Itemid=103

Older Posts »

Категорије