Објављено од стране: Добрило Дедеић | октобар 19, 2015

Амбасада САД стоји иза ,,вета“ на протесте у Црној Гори

Након синоћњег плишаног ,,разбијања“ демонстрација од стране америчке амбасаде у Подгорици, Милу Ђукановићу је поклоњено довољно времена и политичког простора да упрегне државни апарат, као у времену сукоба са Момиром Булатовићем, и обесмисли одлучност опозиционих бирача. Режим који је синоћ био у паници и на ивици да поклекне, већ од данас ће консолидовати своје редове и у преговорима са америчком амбасадом трговати свој опстанак у замјену за додатни губитак суверенитета Црне Горе и убрзање НАТО окупације.
Онај или сви они који су, у име Демократског фронта, осмислили синоћње повлачење одрадили су савршен посао за домаће и западне службе и шефа режима. Андрија Мандић је попут ,,проточног бојлера“ или ,,распршеног сита“ истресао народну енергију на конто онога против кога је била усмјерена.
Прије неколико година, народни бунт против Ђукановићеве одлуке о признању Косова са педесет хиљада демонстраната преусмјерио је на лични ниво, односно на сопствени штрајк глађу чиме је први пут спасио америчке интересе у Црној Гори. Синоћ није изманипулисао само Србе него, признајем, и огромну грађанску енергију, која је показала солидарност, али није сугерисала једине могуће циљеве – равноправност и за Србе и слободу за све, укључујући и Србе. Сви оснивачи ,,Монитора“, сви из редакције ,,Вијести“, сви представници грађанских удружења и невладиних организација и сви који су синоћ покушали да оживе реторику и симболе Либералног савеза преварени су на начин на који се то дешава Србима од демонстрација против одлуке о признању Косова.
Сугеришем плаћеним ботовима Демократског фронта да сами себи одговоре: зашто је двадесет дана стотину до петсто демонстраната гурано у сукобе са полицијом, зашто су добијали пендреке по леђима и примали гумене метке, да би синоћ енергија од 5.000 људи, умјесто мирном упорношћу до пада режима, усмјерена ка спаваћим собама? Шта значи подизање тензија неистином да Мило Ђукановић није у земљи, осим поруке да се тренутно нема против чега протестовати?
Све ово подсјећа на гладијаторску борбу у којој Вас надмоћнији противник двадесет и кусур година сатире са једним или два ударца, једном руком и у првој рунди. Напокон га некако спотакнете и нађете се изнад њега, колико су демонстранти били синоћ од 19 до 20 сати. Онда, поучен искуствима Пеђе Булатовића, дође Мандић и каже: ,,Гладијаторе, хајде да ово одложимо недјељу дана јер је ситуација напланирана и необична.“.
Једини ,,профитер“ након ,,вета“ на протесте јесте амбасада САД-а која је мајсторски, након јучерашњег саопштења, у року од сат времена, сву руску супремацију у редовима народа, преусмјерила у своју добит и разлог за ликовање. Савршену контролу током које је власт свјесна да не смије реаговати, а лидери опозиције да морају слушати налоге америчке амбасаде, може да осмисли само ,,Велики брат“ кога морамо, као свјесни људи, да испратимо из Црне Горе.
Српска листа је на страни свога народа, осуђује класичну полицијску репресију и противник је америчких ,,интереса“ у Црној Гори. Зато се отворено залажемо за формирање патриотског политичког блока за војне, економске и царинске интеграције са Русијом, увјерени да је то у интересу Црне Горе.

Добрило Дедеић, предсједник Српске листе

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

Категорије

%d bloggers like this: