Објављено од стране: Добрило Дедеић | април 5, 2015

Заједничко саопштење Демократске странке Србије и Српске листе

Саопштење са конференције за новинаре

Демократска странка Србије и Српска листа Црне Горе

Косовска Митровица, 2. април 2015.

              Српска листа Црне Горе даје пуну подршку Србима на Косову и Метохији који се противе интеграцији јужне покрајине Србије у институције лажне државе Косово. И даље принципијелно осуђујемо садржину и последице Бриселског споразума и издају коју је званични Београд починио у односу на сународнике који бране српски суверенитет и територијални интегритет на Космету.

            Српска листа ће наставити да се противи уласку Црне Горе у ЕУ искључиво због односа Европске уније према територијалној целовитости Србије, конретно према Космету који је промовисан у лажну НАТО државу ,,Косово“. Ми смо један народ једне судбине. Срби из Црне Горе су подједнако колико за своју будућност у Црној Гори, трајно заинтересовани и за браћу на Космету. Сви смо ми расцепкани делови десетомилионског српског народа на Балкану.

            И Демократска странка Србије и Српска листа не праве разлике међу Србима. Нема бољих и лошијих Срба, постоји јединство наше националне судбине и трајни завет да остваримо духовно, културно, национално и сагласно аманету најбољих међу нама, наших предака, и државно јединство.

            Демократска странка Србије подржава све Србе у региону који разумеју проблеме Срба на Косову и Метохији и противе се НАТО пакту и уласку у Европску унију. ДСС ће увек међу својим приоритетима имати и решавање српског питања наше браће која живе у Црној Гори који су препуштени сами себи након разбијања заједничке државе са Србијом и поготово од доласка Александра Вучића на власт у Србији.

Др Марко Јакшић, члан председништва Демократске странке Србије
Добрило Дедеић, председник Српске листе

Објављено од стране: Добрило Дедеић | април 5, 2015

ДСС и СЛ у Косовској Митровици

Објављено од стране: Добрило Дедеић | април 5, 2015

Демократска странка Србије и Српска листа у К. Митровици

Објављено од стране: Добрило Дедеић | април 5, 2015

Демократска странка Србије и Српска листа у Косовској Митровици

Објављено од стране: Добрило Дедеић | април 5, 2015

НОВА на црногорском језику на сајту Скупштине

Славен Радуновић из НОВЕ своје скупштинске активности ажурира на црногорском језику

Изјава Добрила Дедећа, предсједника Српске листе
Подгорица, 5. април 2015.

На сајту Скупштине Црне Горе предсједник Одбора за европске интеграције Славен Радуновић, иначе потпредсједник Нове српске демократије, све своје активности ажурира на црногорском језику. Нека што је Европљанин, него је изгледа блисији Ранку Кривокапићу од ,,напрасног“ антисрбина Горан Даниловић који је кумовао имену ,,НОВА“.
Овај доказ кога прилажем медијима у Црној Гори и регионалном српском информативном простору говори сам за себе и значајнији је од било које приче којом је Српска листа указивала на конвертитство Нове српске демократије. Дакле, или је НОВА толико неорганизована па нема једног јединог човјека који би испратио основне елементе осјетљиве јавне промоције или су Ранку Кривокапићу препустили да их континуирано води ,,ка власти“, што је општепознато још од локалних избора у мају прошле године.
Тај срамни ход зачињен је и нимало случајним, бљутавим и синхронизованим нападом Славена Радуновића и Ранка Кривокапића на свештеника Српске православне цркве када је директно подржан прогон који спроводи отуђени МУП. То могу само сарадници тог истог МУП-а на које се Ранко Кривокапић позвао у емисији ,,Начисто“ на ТВ ,,Вијести“.
Мада, не треба занемарити ни могућност да је ријеч о још увијек активном духу Горана Даниловића који лебди изнад Нове и не да се лако истргнути из емотивног склопа функционера те партије. Зато се, уосталом, и дешава да Ранко Кривокапић другује са Радуновићем на чистом црногорском језику, па потпредсједник Нове није само предсједник Одбора за европске интеграције, него и нешто друго што се не може прочитати или саопштити на српском језику.
Централно је питање – како и зашто Нова може бити за Европску унију када тај бриселски Титаник признаје лажну државу Косово? Зар Радуновићу, као Србину из старе Црне Горе, преорана и оскрнављена српска гробља на Косову и гранични прелази између централне Србије и Космета које су поставиле државе ЕУ нису довољни разлози да се отријезни? Или су важне паре које добија као челник одбора и кандидат за посматрачке функције у Бриселу у коме се свака активност која је штетна по Србију и Србе у региону дебело наплаћује…
Зато, џаба данас Андрија Мандић и Славен Радуновић, по рецепту из Булајићевих филмова, и по сценарију из АНБ-а, каче кокарде својим функционерима на капе величине коже одераног телета. Све је јасно. Непотребне европске интеграције регулишу се на црногорском. Ту права Срба нема, јер ЕУ нема намјеру да побољша наш уставно-правни положај, осим што је одлучна да и нама припреми сценарио који остварује над нашом браћом на Космету.
ДОКАЗ: Прилози са сајта Скупштине Црне Горе

11131929_846459595427178_161312979_n

Објављено од стране: Добрило Дедеић | март 26, 2015

Позив младим Србима из Црне Горе да сјутра подрже Русију у Подгорици

САОПШТЕЊЕ СРПСКЕ ЛИСТЕ
Подгорица, 26. март 2015. године

Српска листа позива чланове свог страначког подмлатка и навијаче ,,Будућности“, ,,Црвене звезде“ и ,,Партизана“ из Подгорице и других градова да подрже Русију током сјутрашње фудбалске утакмице са репрезентацијом Црне Горе.
Медијска блокада којој је Српска листа изложена у Црној Гори вјероватно ће подстаћи све медије у држави да бојкотују наш позив, али ми апелујемо на српске и руске медијске куће да промовишу нашу акцију. Увјерени смо да су емоције Срба у Подгорици на страни репрезентације Руске федерације. Црна Гора нас је понизила и дискриминисала у сваком погледу и немамо никакав разлог да навијамо за репрезентацију земље која срља у НАТО пакт и Европску унију.
Наши разлози јесу, између осталог и политички, и то не кријемо. Али су они, такође, скопчани и са нашом безусловном подршком великој православној заштитници Русији.
Они малобројни међу Србима који ће навијати за црногорску репрезентацију на тај начин прихватају ,,концепт државног патриотизма“ по коме треба подржати оне у власти и опозицији који чине све да забетонирају свијест по којој је природно да навијамо и за оне против којих навија већина Срба. Ми смо мањи дио десетомилионског корпуса Срба на Балкану и увијек ћемо бити са својим народом који је против НАТО-а и Европске уније, а свим срцем за моћно сунце на Истоку – пробуђену Русију!

45596_vest_rusija-vesti-vostok

Објављено од стране: Добрило Дедеић | март 23, 2015

,,Дневне новине“: Дедеић би интеграцију са Руском федерацијом

КОНГРЕС СРПСКЕ ЛИСТЕ 26. АПРИЛА
ДЕДЕИЋ БИ ИНТЕГРАЦИЈУ СА РУСКОМ ФЕДЕРАЦИЈОМ
СЛ тражи национална одјељења у школама и српску православну гимназију у Подгорици
Аутор: Мили Прелевић
,,Хоћемо национална одјељења у основним и средњим школама како Црногорцима не бисмо сметали“
Предсједник Српске листе Добрило Дедеић каже да ће Српска листа након 26. априла бити прва политичка организација у Црној Гори која ће и формално у свом званичном програму имати економске, царинске и војне интеграције са Русијом.
“Такође ћемо бити једини и на позицији евроскептицизма. Уласком у ЕУ, Црна Гора се не би обогатила, а Срби не би побољшали свој уставно-правни положај. Осим тога, ми у СЛ не вјерујемо у суштинску одрживост и будућност Европске уније“, каже Дедеић за Дневне новине.
Он истиче да ће СЛ Програмом тражити да о питању уласка у НАТО одлучују сви држављани. Нови програм Српске листе написао је професор Предраг Вукић. У Програму се истиче да се СЛ залаже за економски концепт хришћанског социјализма. Против су социјализма утемељеног на атеизму или бољшевизму. Концепт је заснован на православном доживљају једнакости и сагласан је економској доктрини Руске православне цркве.
,,Хоћемо национална одјељења у основним и средњим школама како Црногорцима не бисмо сметали да изучавају свој језик, Српску православну гимназију у Подгорици, изјашњење државних власти и црквене јерархије о недвосмисленом статусу Српске цркве у Црној Гори и 28,73 одсто радних мјеста у државним и органима локалне самоуправе. Како су се Црногорци ,,протегли’’ на 80 одсто радних мјеста тако их треба свести на 45 одсто колико им реално припада“, каже Дедеић. Он истиче да се СЛ залаже за децентрализацију Црне Горе и да буде кантонална држава по угледу на Швајцарску.
“Српске кантоне чинили би Бока и сјевер (Колашин, Мојковац, Андријевица, Беране, Плужине, Шавник, Жабљак, Пљевља и Бијело Поље). Важно је и да се промијени постојећа химна Црне Горе“, каже на крају Дедеић.

НОВИ ПРОГРАМ И СТАТУТ
На конгресу 260 делегата и гостију
Конгрес СЛ одржаће се 26. априла у хотелу Рамада у Подгорици, а присуствоваће 260 делегата и гостију. На Конгресу ће бити донешен нови Програм и Статут СЛ, а биће изабрано руководство, Главни одбор и страначки савјети. Према информацијама из СЛ биће усвојене Декларација о јединству Српске цркве и одбрани српског језика, Декларација о сарадњи СЛ са српским националним организацијама у Србији, региону и дијаспори, и Декларација о подршци Новорусији и афирмацији војног савеза са Русијом.
ХРИШЋАНСКО-ПРАВОСЛАВНИ ОДГОВОР НА КАПИТАЛИЗАМ
,,СЛ прави хришћанско-православни одговор на либерални капитализам који угрожава биолошки опстанак Срба и других народа на Балкану. Српска листа жели трећи економски пут, сродан достигнућима скандинавских земаља, уз наглашену социјалну солидарност“, каже Дедеић.

(,,Дневне новине“, рубрика: Политика, понедјељак, 23. 3. 2015, страна 7)

10836623_814538825285922_190073695_n

Промоција Црногорског интелектуалног клуба – ЦГИК у оквиру “институција“ шиптарских сепаратиста, у српској јавности није изазвала готово никакву пажњу. Истраживали смо због чега?
Поред немуште САНУ и одсуства сваког стваралачког и мисаоног прегалаштва нашег народа у овом карактеристичном тренутку, сигурно да ни некакви “интелектуални“ клубови не могу добити на значају. Барем не својим саставом, тј., политичким профилом.
Једино што би могло и требало изазвати пажњу јесте што “институције“ творевине коју матична држава не може признати, због безаконог поступка и отимачине своје територије, признају они који су у тој држави на највишим интелектуалним положајима и уживају прилично завидна месечна примања која им сходно томе гарантује српска држава. Посебно онима који живе и запослени су на Косову и Метохији и добијају додатни износ „због тешког стања у коме се налазе“…
„Свечаност су уприличиле делегација Скупштине Црне Горе, на челу са проф.др Миодрагом Вуковићем предсједником скупштинског Одбора за међународне односе и исељеништво, чланом Одбора Николом Гегајем, директором Управе за дијаспору Предрагом Митровићем, као и другим представницима јавног и културног живота Косова и Црне Горе.
“Организација је настала као израз потребе црногорских интелектуалаца са Косова за организовањем и заједничким дјеловањем, а са циљем очувања језика, културе, традиције и свијетле историје црногорског народа. Организацију ће чинити људи са кредибилитетом, личним и персоналним, неоптерећени било каквим хипотекама прошлости, истакао је, обраћајући се присутнима, новоизабрани предсједник ЦГИК Предраг Деспотовић, уредник црногорске редакције Радио-Телевизије Косова“ која је и пренела вест. Иначе, Деспотовић је до рата био поносни власник прве приватне, српске радио станице Корона у Приштини.

Зашто ово не изазива пажњу српских медија који се интересују и за саопштења неких шиптарских синдиката без икакве повезаности са српском државом, и какав значај има ЦГИК за српски народ на КиМ? Одговорио нам је Драгољуб Поповић из Грачанице, оснивач „Српског православног братства – Грачаница“, још из времена патријарха Германа и човек који је од државе тражио законску регулацију и забрану продаје српских имања на КиМ.
„Формирање овог Интелектуалног клуба значи поновно забијање ножа у леђа Србији од стране бивших Срба, такозваних Црногораца“ недвосмислен је Поповић.
„То је наставак политике црногорских зеленаша а која се огледа управо у њима. Они су углавном деца, потомци оних људи којима је краљ дао поседе на Косову и Метохији и тада, када су добили земљу, сви су били Срби. Када се после указала прилика да се окористе изјашњавајући се као Црногорци или да буду прогањани као Срби, сви су се одрекли српства и изјаснили се као Црногорци“ прича Поповић ослањајући се на животно искуство.
„Људи који су формирали тај клуб су финасирани и школовани од стране државе Србије а на штету српских студената и долазили тако учени на водеће положаје. Они су људи који имају наша имена и презимена, који су православци као и ми али раде на штету нас Срба“ каже он.
„То је политика која је разорила Србију и српски народ на КиМ али су можда они и поштенији јер кажу да нису Срби већ Црногорци. Најопаснији су они који се појављују час као Срби, час Црногорци“. Овај потез, за њега као посматрача и учесника процеса промена на Косову и Метохији, није једини индикатор разарања српске државе изнутра. Напротив.
„Интересантно је и како се Црна Гора појавила на Косову и Метохији, где је иначе нема. То својатање Метохије које спроводи Амфилохије Радовић, глумећи Великосрбина, наставља се. Сетимо се да је Амфилохије Радовић за Видовдан прошле године, након парастоса косовским јунацима, причао како је Милош Обилић био Шиптар.

То није причао из незнања, јер зна да је име Милош словенско име кога поред Срба имају и словаци, Чеси и остали. То је причао са жељом да омаловажи Србе и покуша да отме део Метохије а наставио је то и говором у Црној Гори када је шиптарски злочинац Хашим Тачи посетио Црну Гору. Тада је рекао „Да ли је Тачи донео Милу Метохију, јел’ му вратио Метохију“. Какве везе има Метохија са Црном Гором?“ пита се Поповић указујући на продужетак деловања које је спроводио и слој „најцењенијих Срба“.
„Исто су чинили и Радован Паповић и Црногорци на Приштинском универзитету који су деценијама попуштали својим а малтретирали српске студенте. То је најбоље описао Миладин Вујановић у књизи „Универзитет у служби сепаратизма“ а потврђује и чињеница да је Радивоје Паповић одликован „новембарским одликовањем“, државним признањеm Републике Албаније“ повезује Драгољуб чињенице.
„Дакле, јасно је да је ово наставак антисрпске, србомрзачке политике људи са нашим именима и презименима, наше браће која имају имена као твоје или моје, као наша браћа, сестре, мајке… Има ту много Зорана, Наташе, Драгане…
Они, који су до јуче били Срби а као припадници нове, Титове комунистичке нације, постали су Црногорци и нанели много зла Србима па и данас, организујући се против Срба и признајући шиптарску квази-државу „Косово“ и личне комфорности ради одричу се српства. Истовремено, све што је добио као Србин – не оставља. Ако је оставио српско име, српску славу нека остави и све оно материјално што је добио од државе Србије, а ја поштујем њихово право да они буду Црногорци“ каже Поповић.
Драгољуб не крије да је дубоко повређен таквим односом и ниском рачуницом људи којима је српски краљ у овом делу Србије, као неписменим и полудивљим чобанима са црногорских кршева, даривао плодну земљу и богате шуме што им је омогућило даљу еманципацију, чак на штету староседелаца, домаћег становништва.
Колико им је до тога стало и колико су то умели да цене, Поповић илуструје подацима о напуштеним селима на Косову после 1999. године.
„Сва села и насеља у којима су Црногорци чинили већину или која су била насељена претежно Црногорцима, данас су искључиво насељена енички албанским становништвом. Све су продали. Од Метохије па до Врела, Милошева, Косова Поља и редом до једног. Са друге стране, тамо где су живели староседеоци Срби, они су тамо још увек без обзира што их је било много мање од Шиптара или су ту биле две, три или макар једна српска породица, тамо и данас живи неки Србин“ сведочи Поповић.
Досегли су Црногорци у међувремену друштвени положај са кога би могли да воде и организују развој српског друштва а највећи им домет остаје – издаја.
Поповић није пожелео да им види или окрене леђа, напротив.
„Размишљам да са њима успоставим контакт, као Српско православно братство, уз сво поштовање њихове воље и избора. Само, нека покупе уз себе и све друге њихове који су пре подне Срби, поподне Црногорци а желе да причају у име Срба и у јавности се састају са нама, у тајности са њима“.

Удружење ЦГИК је реаговало на интерне оптужбе заједнице да га је основала Влада ЦГ и саопштило да је оно „заправо прво удружење у историји постојања Црногораца и дијаспоре Црне Горе на просторима Косова, те покретач свих званичних захтјева за рјешавање уставно правног положаја црногорске заједнице и наше адекватне заступљености у скупштини Косова“ писао је Слобода Вујичић а пренела ТВ ЦГ.
Он у истом саопштењу додаје да је црногорско интелектуални круг седма и најмлађа организација са црногорским префиксом, а прије њих основани су Удружење Црногораца Косова, Нова Снага (раније Црногорска демократска странка), Народна партија Црногораца Косова, Удружење Црногораца Косова “Матица”, Удружење Црногораца Косова ”Ловћен” и Црногорско либерална странка.

Савјет Црногорског интелектуалног круга чине: доц. др Зоран Влаховић орални хирург (живи и ради у Београду, према подацима доступним на интернету, и у Косовској Митровици као професор на српском Универзитету), др Наташа Прентић (живи и ради у Београду), мр. др Блажо Турковић дјечији хирург (ради у Косовској Митровици, у државној болници Р. Србије), политички савјетник канцеларије ОСЦЕ на Косову Сенад Сабовић (некада се говорило муслиман, рођен и до 1998. живео у Приштини), Марко Новаковић новинар, Вук Митровић правник и Петрит Хакај туризмолог.

„Ако би Тачи вратио оно што припада Црној Гори онда би Ђукановић и други схватили да су се признавањем Косова одрекли и Црне Горе. Ако би Тачи вратио оно све што је до 1945. године било црногорско тиме би се васпоставила права Црна Гора.“

~Амфилохије Радовић, 10. јануар 2015., о „нераскидивој историјској вези црногорског народа са Метохијом~

Припремиле: КМ Новине

ЛИНК: http://www.kmnovine.com/2015/03/t3.html

cg-siptari-675x421

Објављено од стране: Добрило Дедеић | март 4, 2015

Спречавање уласка ЦГ у НАТО је руска спољнополитичка побједа

Извјесно блокирање пријема нових чланица у НАТО значајна је спољнополитичка побједа Русије и само у том контексту треба посматрати јучерашњи став француског предсједника Франсоа Оланда.
Заговорници уласка Црне Горе у сјеверноатлантски савез морају сагледати како је Запад колико јуче жртвовао Крим без кога Украјина никада више неће бити значајна држава. Политичко је право хунте у Кијеву да има антируске ставове, али данас скупо плаћа цијену неуважавања одлучности Москве да заштити државне границе од ,,опкољавања“ НАТО пакта.
Када режим у Подгорици схвати да је спољнополитичка концепација Црне Горе небитна великим силама и да је у времену када долази до коначног стратешког сукоба НАТО-а и Руске федерације значајно сачувати интересе и животе обичних људи, управо то ће бити гарант безбједности свих наших грађана. На исти начин на који је жртвовао своје прозападне савезнике у Украјини који су хрлили у НАТО и Европску унију, те су због евроунијатства изазвали и грађански рат, Брисел и Вашингтон ће жртвовати сваку марионету. То само политички слијепци неће или не желе да знају.
Појединачне економске везе чланица НАТО пакта или Европске уније са Русијом, важније су, рецимо Паризу, од учлањења Црне Горе која је скинула гаће пред Вашингтоном. Од срамног учешћа у НАТО операцијама у Авганистану, преко још срамнијег признања лажне државе Косово, до испоруке ,,старог оружја“ у Ирак под патронатом главне политичке адресе која нас завађа све у Црној Гори – амбасаде САД.
Зато је Српска листа захвална моћној православној Русији што је српском народу у Црној Гори обезбиједила прву побједу након референдума о независности 2006. године. Све оно што не може стрвина од парламентарне опозиције, може сила која је, након Бога, наш највећи савезник. Јер – нема Србина у Црној Гори који подржава улазак у НАТО и нема Србина, сем издајника, који не вјерује у Русију.
Зато, није довољно бити црногорски националиста са проамеричком оријентацијом, важно је схватити да су руски интереси у Црној Гори вјечни. Русија је заслужна за опстанак елемената државности Црне Горе кроз историју и црногорско окретање ка Москви у овом тренутку представљало би сагледавање геополитичке реалности и суочавање са чињеницом да је дупло већи број грађана који имају проруске ставове од оних који се залажу за НАТО интеграције.
Прецизније – као што Црна Гора брани своје интересе у Суторини, тако и Русија штити своје геополитичке потребе у малој држави којом су, између осталих, владали безусловни руски савезници: Петар Први и Петар Други Петровић Његош који су стравично проклињали сународнике нелојалне Русији. Ако другима није, Српској листи то јесте и завјет и аманет!

Добрило Дедеић, предсједник Српске листе
Подгорица, 4. март 2015.svpetar

Објављено од стране: Добрило Дедеић | фебруар 25, 2015

Инсистирањем на Уставу из 1905. Нова прихватила и ,,црногорску цркву“

Иснистирање посланика Нове српске демократије на ,,идентитетским’’ решењима Устава Књажевине Црне Горе из 1905. године велика је помоћ Демократској партији социјалиста и њима братској (о)позиционој Социјалдемократској партији у веома важном тренутку галопирајућег процеса наметања црногорског идентитета Србима. Чланом 40. тог Устава, мимо црквених канона, а вољом тадашњег диктатора – господара који није могао бити позван на одговорност, наведено је да је ,,Црногорска црква аутокефална’’. Већ пуних 15 дана посланици Нове безобзирно и ,,неопрезно’’ понављају причу да подржавају све одредбе тога Устава и на тај начин директно помажу Милу Ђукановићу уочи партијског Конгреса на коме ће ДПС да заузме став о ,,Православној цркви у Црној Гори’’. Ако подржавају све, значи да подржавају и онај члан о цркви, јер се Устав не може користисти као ,,шведски сто’’, па грицнете тамо гдје вам одговара, а прескочите на другом мјесту.
Такође, прича о томе да су симболи српског народа у Црној Гори наводно они симболи из Устава 1905. чиста је превара и режимска подметачина. Нова се пере зато што је крива што Уставом и законима, и поред братства и јединства са СДП-ом, Срби не могу да користе своје националне симболе на зградама општина у којима су већина, нити на интерним скуповима какви су, рецимо, свадбе. Мада, то могу одмах да поправе ако их у томе подржи опет ,,братски’’ и унијатски СДП.
Када би предлог Нове био прихваћен од стране српског народа, онда тробојка са орлом Немањића не би била национални симбол Срба у Републици Српској него би то били застава и грб Стефана Твртка И Котроманића. У Војводини би националним Срби сматрали симболе Српског Војводства из 1848. године, али они то не раде него истичу заставе које су симбол свих Срба. Срби у Македонији користе уставно право на употребу симбола државе Србије, иако би могли да нађу ,,засебне’’ симболе још од времена Душановог царства.
Једино Мандићеви ,,Срби’’ траже алтернативне симболе, мимо осталих Срба, и Црногорску православну, поред Српске православне цркве.
Програмом Српске народне странке било је наглашено, у одјељку ,,Циљеви’’, тачком 6 ,,право на истицање националних симбола и њихову јавну употребу’’. којом је експлицитно дефинисано:
,,Застава српског народа у Црној Гори је црвено – плаво – бијела тробојка са бијелим двоглавим орлом и круном Немањића. Химна српског народа је ‘Боже правде’.’’
Никаквог помињана симбола из 1905. године није било, нити је предвиђена ЦПЦ. Још мање полемика да ли треба избацити стихове Секула Дрљевића и Ранка Кривокапића и умјесто права за Србе, шминкати државне симболе које ионако усваја већина у којој нема Срба.
Данас је макар јасно зашто је СНС морала бити угашена, по налогу ДПС-а и амбасаде САД-а, и формирана ,,Нова’’ странка којом ће Ранко Кривокапић млатарати на свакој кривини како не би опстао ни српски камен на камену.

Добрило Дедеић, предсједник Српске листе
Подгорица, 25. фебруар 2015 10836623_814538825285922_190073695_n

« Newer Posts - Older Posts »

Категорије